1. Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2. Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3. Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4. Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5. Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6. Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7. Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8. Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9. Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10. Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11. Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12. Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13. Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14. Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15. Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16. Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17. Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18. Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19. Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20. Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21. Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22. Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23. Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
