1. Ta dobar je Bog Izrailju, onima koji su cista srca.
2. A noge moje umalo ne zadjose, umalo ne popuznuse stopala moja,
3. Jer se rasrdih na bezumnike videci kako bezboznici dobro zive.
4. Jer ne znaju za nevolju do same smrti, i telo je njihovo pretilo.
5. Na poslovima covecijim nema ih, i ne muce se s drugim ljudima.
6. Toga radi optoceni su oholocu kao ogrlicom, i obuceni u obest kao u stajace ruho.
7. Od debljine izbuljeno im je oko, srce puno klape.
8. Podsmevaju se, pakosno govore o nasilju, oholo govore.
9. Usta svoja dizu u nebo, i zemlju prolazi jezik njihov.
10. I zato se onamo navracaju neki iz naroda njegovog, i piju vodu iz punog izvora.
11. I govore: Kako ce razabrati Bog? Zar Visnji zna?
12. Pa eto, ovi bezboznici srecni na svetu umnozavaju bogatstvo.
13. Zar, dakle, uzalud cistim srce svoje, i umivam bezazlenoscu ruke svoje,
14. Dopadam rana svaki dan, i muke svako jutro?
15. Kad bih kazao: Govoricu kao i oni, izneverio bih rod sinova Tvojih.
16. I tako stadoh razmisljati da bih ovo razumeo; ali to bese tesko u ocima mojim.
17. Dok najposle ne udjoh u svetinju Boziju, i doznah kraj njihov.
18. Ta na klizavom mestu postavio si ih, i bacas ih u propast!
19. Kako zacas propadaju, ginu, nestaje ih od nenadne strahote!
20. Kao san, kad se covek probudi, tako probudivsi ih, Gospode, u nista obracas utvaru njihovu.
21. Kad kipljase srce moje i rastrzah se u sebi,
22. Tada bejah neznalica i ne razumevah; kao zivince bijah pred Tobom.
23. Ali sam svagda kod Tebe, Ti me drzis za desnu ruku.
24. Po svojoj volji vodis me, i posle ces me odvesti u slavu.
25. Koga imam na nebu? I s Tobom nista necu na zemlji.
26. Cezne za Tobom telo moje i srce moje; Bog je grad srca mog i deo moj doveka.
27. Jer evo koji odstupise od Tebe, ginu; Ti istrebljavas svakog koji cini preljubu ostavljajuci Tebe.
28. A meni je dobro biti blizu Boga. Na Gospoda polazem nadanje svoje, i kazivacu sva cudesa Tvoja.
