1. Pomozi mi, Boze, jer dodje voda do duse.
2. Propadam u dubokom glibu, gde nema dna; tonem vodi u dubine, i vali me zatrpavaju.
3. Iznemogoh vicuci, promuce mi grlo, pobelese mi oci pogledajuci Boga.
4. Onih koji mrze na me nizasta ima vise nego kose na glavi mojoj; osilise koji hoce da me pogube, lazljivi neprijatelji moji. Sta nisam otimao, valja da vratim.
5. Boze! Ti znas je li u meni bezumlje, i krivice moje nisu sakrivene od Tebe.
6. Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u Tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traze Tebe, Boze Izrailjev!
7. Jer Tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje.
8. Tudjin postadoh braci svojoj, i neznan sinovima matere svoje.
9. Jer revnost za kucu Tvoju jede me i ruzenja onih koji Tebe ruze padaju na me.
10. Placem, postim se dusom svojom, i to mi se prima za zlo;
11. Mesto haljine oblacim vrecu, i bivam im prica.
12. O meni se razgovaraju sedeci na vratima, pijuci vino pevaju me.
13. A ja se molim Tebi, Gospode; vreme je da se smilujes, Boze; po velikoj milosti svojoj uslisi me, jer je istinito spasenje Tvoje.
14. Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode;
15. Da me ne uzme voda na maticu, da me ne prozdre pucina, i da ne sklopi jama nada mnom zdrela svog.
16. Uslisi me, Gospode, jer je blagost Tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me.
17. Nemoj odvratiti lice svoje od sluge svog; jer me je tuga; pohitaj, uslisi me.
18. Priblizi se dusi mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me.
19. Ti znas pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred Tobom su svi neprijatelji moji.
20. Sramota satre srce moje, iznemogoh; cekam hoce li se kome sazaliti, ali nema nikoga; hoce li me ko potesiti, ali ne nalazim.
21. Daju mi zuc da jedem, i u zedji mojoj poje me octom.
22. Trpeza njihova neka im bude mreza i zamka, to neka im bude plata.
23. Neka im potamne oci njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda.
24. Izlij na njih jarost svoju, i plamen gneva Tvog neka ih obuzme!
25. Stan njihov neka opusti, i u njihovim satorima neka ne bude nikoga da zivi.
26. Jer koga si Ti porazio, oni gone, i umnozavaju jade onima koje si Ti ranio.
27. Meci na njih krivicu za krivicom, da ne dodju do pravde Tvoje.
28. Neka se izbrisu iz knjige zivih, i s pravednicima nek ne budu zapisani.
29. A ja sam nist i bolan; pomoc Tvoja, Boze, nek me zakloni.
30. Slavicu ime Bozije u pesmi, velicacu Ga u hvali.
31. To je Bogu milije od vola, od teleta s rogovima i s papcima.
32. Videce nisti i radovace se. Koji trazite Boga, ozivece srce vase.
33. Jer Bog cuje uboge, i suzanja svojih ne oglusa se.
34. Neka Ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve sto se u njima mice!
35. Jer ce Bog spasti Sion, sazidace gradove Judine; i ljudi ce se onde naseliti i nasledice ga.
36. I nasledje ce se sluga Njegovih utvrditi u njemu i koji ljube ime Njegovo nastavace na njemu.
