1. Govorite li zaista istinu, silni, sudite li pravo, sinovi coveciji?
2. Ta, bezakonja sastavljate u srcu, mecete na merila zlocinstva ruku svojih na zemlji.
3. Od samog rodjenja zastranise bezakonici, od utrobe materine tumaraju govoreci laz.
4. U njima je jed kao jed zmijinji, kao gluve aspide, koja zatiskuje uho svoje,
5. Koja ne cuje glas bajacev, vracara vestog u vracanju.
6. Boze! Polomi im zube u ustima njihovim; razbij celjusti lavovima, Gospode!
7. Nek se proliju kao voda, i nestane ih. Kad puste strele, neka budu kao slomljene.
8. Kao puz, koji se rascinja, neka iscile; kao dete, koje zena pobaci, neka ne vide sunca.
9. Pre nego kotlovi vasi osete toplotu od potpaljenog trnja, i sirovo i nagorelo neka raznese vihor.
10. Obradovace se pravednik kad vidi osvetu, oprace noge svoje u krvi bezboznikovoj.
11. I reci ce ljudi: Zaista ima ploda pravedniku! Zaista je Bog sudija na zemlji!
