1. Kao sto kosuta trazi potoke, tako dusa moja trazi Tebe, Boze!
2. Zedna je dusa moja Boga, Boga Zivoga, kad cu doci i pokazati se licu Bozijem?
3. Suze su mi hleb dan i noc, kad mi svaki dan govore: Gde je Bog tvoj?
4. Dusa se moja proliva kad se opominjem kako sam hodio sred mnogog ljudstva; stupao u dom Bozji, a ljudstvo praznujuci pevase i podvikivase.
5. Sto si klonula, duso moja, i sto si zalosna? Uzdaj se u Boga; jer cu Ga jos slaviti, Spasitelja mog i Boga mog.
6. Klonula je u meni dusa zato sto Te pominjem u zemlji jordanskoj, na Ermonu, na gori maloj.
7. Bezdana bezdanu doziva glasom slapova Tvojih; sve vode Tvoje i vali Tvoji na mene navalise.
8. Danju je javljao Gospod milost svoju, a nocu Mu je pesma u mene, molitva Bogu zivota mog.
9. Reci cu Bogu, gradu svom: Zasto si me zaboravio? Zasto idem setan od pakosti neprijateljeve?
10. Koji mi pakoste, prebijajuci kosti moje, rugaju mi se govoreci mi svaki dan: Gde ti je Bog?
11. Sto si klonula, duso moja, i sto si zalosna? Uzdaj se u Boga; jer cu Ga jos slaviti, Spasitelja mog i Boga mog.
