1. Bezakoniku je bezbozna rec u srcu; nema straha Bozijeg pred ocima njegovim.
2. Ali laze sebi u oci, mesto da prizna svoje bezakonje i omrzne na nj.
3. Reci su usta njegovih nepravda i lukavstvo, nece da se opameti da tvori dobro.
4. Bezakonje smislja na postelji svojoj, stoji na putu rdjavom, zlo mu nije mrsko.
5. Gospode! Do neba je milost Tvoja, i istina Tvoja do oblaka.
6. Pravda je Tvoja kao gore Bozije, sudovi Tvoji bezdana velika; ljude i stoku Ti cuvas, Gospode!
7. Kako je dragocena milost Tvoja, Boze! Sinovi ljudski u senu krila Tvojih ne boje se.
8. Hrane se od izobila doma Tvog, i iz potoka sladosti svojih Ti ih napajas.
9. Jer je u Tebe izvor zivotu, Tvojom svetloscu vidimo svetlost.
10. Rasiri milost svoju na one koji Te znaju, i pravdu svoju na dobra srca.
11. Ne daj da stane na mene noga ohola, i ruka bezboznicka da me zaljulja.
12. Onamo neka padnu koji cine bezakonje, neka se stropostaju i ne mogu ustati.
