1. Zasto se bune narodi i plemena pomisljaju zaludne stvari?
2. Ustaju carevi zemaljski, i knezovi se skupljaju na Gospoda i na pomazanika Njegovog.
3. "Raskinimo sveze njihove i zbacimo sa sebe jaram njihov."
4. Onaj, sto zivi na nebesima, smeje se, Gospod im se podsmeva.
5. Pa im govori u gnevu svom i jaroscu svojom zbunjuje ih:
6. "Ja sam pomazao cara svog na Sionu, na svetoj gori svojoj."
7. Kazacu naredbu Gospodnju; On rece meni: "Ti si sin moj, ja te sad rodih.
8. Isti u mene, i dacu ti narode u nasledstvo, i krajeve zemaljske tebi u drzavu.
9. Udarices ih gvozdenom palicom; razbices ih kao loncarski sud."
10. Sad, carevi, orazumite se; naucite se sudije zemaljske!
11. Sluzite Gospodu sa strahom, i radujte se s trepetom.
12. Postujte sina, da se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom; jer ce se gnev Njegov brzo razgoreti. Blago svima koji se u Nj uzdaju!
