1. Tada Jov odgovori Gospodu i rece:
2. Znam da sve mozes, i da se ne moze smesti sta naumis.
3. Ko je to sto zamracuje savet nerazumno? Zato kazem da nisam razumevao; cudesno je to za me, te ne mogu znati.
4. Slusaj kad uzgovorim, i kad zapitam, kazi mi.
5. Usima slusah o Tebi, a sada Te oko moje vidi.
6. Zato poricem, i kajem se u prahu i pepelu.
7. A kad Gospod izgovori one reci Jovu, rece Gospod Elifasu Temancu: Raspalio se gnev moj na tebe i na dva prijatelja tvoja sto ne govoriste o meni pravo kao sluga moj Jov.
8. Zato sada uzmite sedam telaca i sedam ovnova, i idite k sluzi mom Jovu i prinesite zrtve paljenice za se, i sluga moj Jov neka se pomoli za vas, jer cu doista pogledati na nj da ne ucinim s vama po vasoj ludosti, jer ne govoriste o meni pravo kao sluga moj Jov.
9. I tako otide Elifas Temanac i Vildad Susanin i Sofar Namacanin, i ucinise kako im zapovedi Gospod. I pogleda Gospod na Jova.
10. I Gospod vrati sto bese uzeto Jovu posto se pomoli za prijatelje svoje; i umnozi Gospod Jovu dvojinom sve sto bese imao.
11. I dodjose k njemu sva braca njegova i sve sestre njegove i svi predjasnji znanci njegovi, i jedose s njim u njegovoj kuci i zaleci ga tesise ga za sve zlo sto bese Gospod pustio na nj, i dadose mu svaki po novac i po grivnu zlatnu.
12. I Gospod blagoslovi posledak Jovov vise nego pocetak, te imase cetrnaest hiljada ovaca i sest hiljada kamila i hiljadu jarmova volova i hiljadu magarica.
13. I imase sedam sinova i tri kceri.
14. I prvoj nade ime Jemima, a drugoj Kesija a trecoj Keren-apuha.
15. I ne nahodjase se u svoj zemlji tako lepih devojaka kao kceri Jovove, i otac im dade nasledstvo medju bracom njihovom.
16. I posle pozive Jov sto i cetrdeset godina, i vide sinove i unuke do cetvrtog kolena.
17. I umre Jov star i sit zivota.
