1. Jos govori Elijuj i rece:
2. Potrpi me malo, i pokazacu ti, jer jos ima sta bih govorio za Boga.
3. Pocecu izdaleka besedu svoju, i pokazacu da je Tvorac moj pravedan.
4. Doista, nece biti lazne reci moje, kod tebe je koji pravo misli.
5. Gle, Bog je silan, ali nikoga ne odbacuje, silan je snagom srcanom.
6. Ne da ziveti bezbozniku, a nevoljnicima cini pravdu.
7. Ne odvraca od pravednika ociju svojih, nego jos s carevima na presto posadjuje ih na vek, te se uzvisuju.
8. Ako li su okovani u puta i svezani uzima nevoljnickim,
9. Tada im napominje dela njihova i bezakonja njihova kako su silna.
10. I otvara Mu uho da bi se popravili, i govori im da se vrate od bezakonja.
11. Ako poslusaju i stanu im sluziti, dovrsuju dane svoje u dobru i godine svoje u radosti.
12. Ako li ne poslusaju, ginu od maca i umiru s bezumlja.
13. A koji su licemernog srca, navlace gnev i ne vicu kad ih poveze;
14. Umire u mladosti dusa njihova i zivot njihov medju kurvama.
15. Izbavlja nevoljnika iz nevolje njegove i otvara mu uho u muci.
16. Tako bi i tebe izveo iz teskobe na prostrano mesto, gde nista ne dosadjuje, i mirni sto tvoj bio bi pun pretiline.
17. Ali si zasluzio sud bezboznicki; i sud i pravda snadje te.
18. Doista, gnev je na tebi; gledaj da te ne odbaci u karanju, te te veliki otkup nece izbaviti.
19. Hoce li gledati na tvoje bogatstvo? Nece ni na zlato ni na kakvu silu blaga tvog.
20. Ne uzdisi za nocu u koju narodi odlaze na svoje mesto.
21. Cuvaj se da ne pogledas na tastinu i volis na nju nego nevolju.
22. Gle, Bog je najvisi svojom silom, ko je ucitelj kao On?
23. Ko Mu je odredio put Njegov? Ili ko ce Mu reci: Cinis nepravo?
24. Opominji se da velicas dela Njegova, koja gledaju ljudi.
25. Svi ljudi vide ih, svaki ih gleda iz daleka.
26. Gle, Bog je velik, i ne mozemo Ga poznati, broj godina Njegovih ne moze se dokuciti.
27. Jer On steze kaplje vodene, koje liju dazd iz oblaka Njegovih;
28. Kad teku oblaci, kaplju na mnostvo ljudsko.
29. I ko bi razumeo prostor oblacima i grmljavu u satoru njegovom?
30. Kako prostire nad njim svetlost svoju, i dubine morske pokriva?
31. Time sudi narodima, daje hrane izobila.
32. Rukama zaklanja svetlost, i naredjuje koga da srete,
33. Javljajuci prema njemu dobru volju svoju, i prema stoci i prema rodu zemaljskom.
