1. A sada smeju mi se mladji od mene, kojima otaca ne bih hteo metnuti sa psima stada svog.
2. A na sta bi mi i bila sila ruku njihovih? U njima bese propala starost.
3. Od siromastva i gladi samocavahu bezeci od suva, mracna, pusta i opustosena mesta;
4. Koji brahu lobodu po cestama, i smrekovo korenje bese im hrana.
5. Izmedju ljudi behu izgonjeni i vikase se za njima kao za lupezom.
6. Zivljahu po strasnim uvalama, po jamama u zemlji i u kamenu.
7. Po grmovima rikahu, pod trnjem se skupljahu.
8. Behu ljudi nikakvi i bez imena, manje vredni nego zemlja.
9. I njima sam sada pesma, i postah im prica.
10. Gade se na me, idu daleko od mene i ne ustezu se pljuvati mi u lice.
11. Jer je Bog odapeo moju tetivu i muke mi zadao te zbacise uzdu preda mnom.
12. S desne strane ustajahu momci, potkidahu mi noge, i nasipaju put k meni da me upropaste.
13. Raskopase moju stazu, umnozise mi muke, ne treba niko da im pomaze.
14. Kao sirokim prolomom naviru, i navaljuju preko razvalina.
15. Strahote navalise na me, i kao vetar teraju dusu moju, i kao oblak prodje sreca moja.
16. I sada se dusa moja razliva u meni, stigose me dani mucni.
17. Nocu probada mi kosti u meni, i zile moje ne odmaraju se.
18. Od teske sile promenilo se odelo moje, i kao ogrlica u kosulje moje steze me.
19. Bacio me je u blato, te sam kao prah i pepeo.
20. Vicem k Tebi, a Ti me ne slusas; stojim pred Tobom, a Ti ne gledas na me.
21. Pretvorio si mi se u ljuta neprijatelja; silom ruke svoje suprotis mi se.
22. Podizes me u vetar, posadjujes me na nj, i rastapas u meni sve dobro.
23. Jer znam da ces me odvesti na smrt i u dom odredjeni svima zivima.
24. Ali nece pruziti ruke svoje u grob; kad ih stane potirati, oni nece vikati.
25. Nisam li plakao radi onog koji bese u zlu? Nije li dusa moja zalosna bivala radi ubogog?
26. Kad se dobru nadah, dodje mi zlo; i kad se nadah svetlosti, dodje mrak.
27. Utroba je moja uzavrela, i ne moze da se umiri, zadesise me dani mucni.
28. Hodim crn, ne od sunca, ustajem i vicem u zboru.
29. Brat postah zmajevima i drug sovama.
30. Pocrnela je koza na meni i kosti moje posahnuse od zege.
31. Gusle se moje pretvorise u zapevku, i svirala moja u plac.
