1. Jos nastavi Jov besedu svoju i rece:
2. O da bih bio kao predjasnjih meseca, kao onih dana kad me Bog cuvase,
3. Kad svetljase svecom svojom nad glavom mojom, i pri videlu Njegovom hodjah po mraku,
4. Kako bejah za mladosti svoje, kad tajna Bozija bese u satoru mom,
5. Kad jos bese Svemoguci sa mnom, i deca moja oko mene,
6. Kad se trag moj oblivase maslom, i stena mi tocase ulje potocima,
7. Kad izlazah na vrata kroz grad, i na ulici namestah sebi stolicu:
8. Mladici videci me uklanjahu se, a starci ustajahu i stajahu,
9. Knezovi prestajahu govoriti i metahu ruku na usta svoja,
10. Upravitelji ustezahu glas svoj i jezik im prijanjase za grlo.
11. Jer koje me uho cujase, nazivase me blazenim; i koje me oko vidjase, svedocase mi
12. Da izbavljam siromaha koji vice, i sirotu i koji nema nikog da mu pomogne;
13. Blagoslov onog koji propadase dolazase na me, i udovici srce raspevah;
14. U pravdu se oblacih i ona mi bese odelo, kao plast i kao venac bese mi sud moj.
15. Oko bejah slepom i noga hromom.
16. Otac bejah ubogima, i razbirah za raspru za koju ne znah.
17. I razbijah kutnjake nepravedniku, i iz zuba mu istrzah grabez.
18. Zato govorah: U svom cu gnezdu umreti, i bice mi dana kao peska.
19. Koren moj pruzase se kraj vode, rosa bivase po svu noc na mojim granama.
20. Slava moja podmladjivase se u mene, i luk moj u ruci mojoj ponavljase se.
21. Slusahu me i cekahu, i cutahu na moj savet.
22. Posle mojih reci niko ne progovarase, tako ih natapase beseda moja.
23. Jer me cekahu kao dazd, i usta svoja otvarahu kao na pozni dazd.
24. Kad bih se nasmejao na njih, ne verovahu, i sjajnost lica mog ne razgonjahu.
25. Kad bih otisao k njima, sedah u zacelje, i bejah kao car u vojsci, kad tesi zalosne.
