1. Da, srebro ima zice, i zlato ima mesto gde se topi.
2. Gvozdje se vadi iz praha, i iz kamena se topi bronza.
3. Mraku postavlja medju, i sve istrazuje covek do kraja, i kamenje u tami i u senu smrtnom.
4. Reka navre s mesta svog da joj niko ne moze pristupiti; ali se odbije i odlazi trudom covecjim.
5. Iz zemlje izlazi hleb, i pod njom je drugo, kao oganj.
6. U kamenu je njenom mesto safiru, a onde je prah zlatni.
7. Te staze ne zna ptica, niti je vide oko kragujevo;
8. Ne ugazi je mlado zverje, niti njom prodje lav.
9. Na kremen dize ruku svoju; prevraca gore iz dna.
10. Iz stene izvodi potoke, i svasta dragoceno vidi Mu oko.
11. Ustavlja reke da ne teku, i sta je sakriveno iznosi na videlo.
12. Ali mudrost gde se nalazi? I gde je mesto razumu?
13. Ne zna joj covek cene, niti se nahodi u zemlji zivih.
14. Bezdana veli: Nije u meni; i more veli: Nije kod mene.
15. Ne moze se dati cisto zlato za nju, niti se srebro izmeriti u promenu za nju.
16. Ne moze se ceniti zlatom ofirskim, ni dragim onihom ni safirom.
17. Ne moze se najednaciti s njom ni zlato ni kristal, niti se moze promeniti za zaklade zlatne.
18. Od korala i bisera nema spomena, jer je vrednost mudrosti veca nego dragom kamenju.
19. Ne moze se s njom izjednaciti topaz etiopski, niti se moze ceniti cistim zlatom.
20. Otkuda, dakle, dolazi mudrost? I gde je mesto razumu?
21. Sakrivena je od ociju svakog zivog, i od ptica nebeskih zaklonjena.
22. Pogibao i smrt govore: Usima svojim cusmo slavu njenu.
23. Bog zna put njen, i poznaje mesto njeno.
24. Jer gleda do krajeva zemaljskih i vidi sve sto je pod svim nebom.
25. Kad davase vetru tezinu, i merase vodu merom,
26. Kad postavljase zakon dazdu i put munji gromovnoj.
27. Jos je onda vide i oglasi je, uredi je i pretrazi je.
28. A coveku rece: Gle, strah je Bozji mudrost, i uklanjati se oda zla jeste razum.
