1. Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2. Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3. Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4. Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5. Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6. У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7. Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8. Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9. На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10. Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11. Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12. Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13. Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14. Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15. Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16. Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17. Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18. Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19. Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20. Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21. Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22. Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23. Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24. Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25. Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26. Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27. Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28. А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
