1. A Jov odgovori i rece:
2. Jos je tuznjava moja odmet? A nevolja je moja teza od uzdaha mojih.
3. O, kad bih znao kako bih nasao Boga! Da otidem do prestola Njegovog,
4. Da razlozim pred Njim parbu svoju, i usta svoja napunim razloga,
5. Da znam sta bi mi odgovorio, i razumem sta bi mi rekao.
6. Bi li se prema velikoj svojoj sili preo sa mnom? Ne; nego bi mi pomogao.
7. Onde bi se pravedan covek mogao pravdati s Njim, i oslobodio bih se za svagda od svog sudije.
8. Gle, ako podjem napred, nema Ga; ako li natrag, ne nahodim Ga;
9. Ako na levo radi, ne vidim Ga; ako na desno, zaklonio se, ne mogu Ga videti.
10. Ali On zna put moj; kad me okusa, izaci cu kao zlato.
11. Po stopama je Njegovim stupala noga moja; puta Njegova drzao sam se, i ne zadjoh.
12. Od zapovesti usta Njegovih nisam odstupao; cuvao sam reci usta Njegovih vise nego svoj uzitak.
13. Ali kad On sta naumi, ko ce Ga odvratiti? Sta dusa Njegova zazeli, ono cini.
14. I izvrsice sta je naumio za me; i toga ima u Njega mnogo.
15. Zato sam se uplasio od Njega; i kad to mislim, strah me je od Njega.
16. Bog je rastopio srce moje, Svemoguci me je uplasio.
17. Sto ne pogiboh pre mraka? I sto ne sakri mrak ispred mene?
