1. Duh se moj kvari, dana mojih nestaje; grobovi su moji.
2. Kod mene su rugaci, i oko moje provodi noci u jadu koji mi zadaju.
3. Daj mi ko ce jamciti kod Tebe; ko je taj koji ce se rukovati sa mnom?
4. Jer si od njihovog srca sakrio razum; zato ih neces uzvisiti.
5. Ko laska prijateljima, njegovim ce sinovima oci posahnuti.
6. Ucinio je od mene pricu narodima, i postao sam bubnjanje medju njima.
7. Potamnelo je oko moje od jada, i svi udi moji postase kao sen.
8. Zacudice se tome pravi, i bezazleni ce ustati na licemere.
9. Ali ce se pravednik drzati svog puta, i ko je cistih ruku vecma ce ojacati.
10. A vi vratite se svikoliki i hodite; necu naci mudra medju vama.
11. Dani moji prodjose, misli moje pokidase se, sto imah u srcu.
12. Od noci nacinise dan, i svetlost je blizu mraka.
13. Da bih se nadao, grob ce mi biti kuca; u tami cu prostreti postelju sebi.
14. Grobu vicem: Ti si otac moj; crvima: Ti si mati moja, ti si sestra moja.
15. I gde je sada nadanje moje? Moje nadanje ko ce videti?
16. U grob ce sici, pocinuce sa mnom u grobu.
