1. Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2. Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3. Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4. Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5. Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6. Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7. Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8. Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9. Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10. А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11. Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12. Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
13. Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.
14. Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15. И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
16. У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.
