1. А Елифас Теманац одговори и рече:
2. Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3. Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4. А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5. Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6. Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7. Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8. Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9. Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10. И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11. Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12. Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13. Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14. Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15. Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16. А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17. Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18. Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19. Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20. Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21. Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22. Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23. Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24. Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25. Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26. Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27. Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28. И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29. Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30. Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31. Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32. Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33. Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34. Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35. Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
