1. A Sofar Namacanin odgovori i rece:
2. Zar na mnoge reci nema odgovora? Ili ce covek govorljiv ostati prav?
3. Hoce li tvoje lazi ucutkati ljude? I kad se rugas, zar te nece niko posramiti?
4. Jer si rekao: Cista je nauka moja, i cist sam pred ocima tvojim.
5. Ali kad bi Bog progovorio i usne svoje otvorio na te,
6. I pokazao ti tajne mudrosti, jer ih je dvojinom vise, poznao bi da te Bog kara manje nego sto zasluzuje tvoje bezakonje.
7. Mozes li ti tajne Bozije dokuciti, ili dokuciti savrsenstvo Svemoguceg?
8. To su visine nebeske, sta ces uciniti? Dublje je od pakla, kako ces poznati?
9. Duze od zemlje, sire od mora.
10. Da prevrati, ili zatvori ili sabere, ko ce Mu braniti?
11. Jer zna nistavilo ljudsko, i videci nevaljalstvo zar nece paziti?
12. Covek bezuman postaje razuman, premda se covek radja kao divlje magare.
13. Da ti upravis srce svoje i podignes ruke svoje k Njemu,
14. Ako je bezakonje u ruci tvojoj, da ga uklonis, i ne das da nepravda bude u satorima tvojim,
15. Tada ces podignuti lice svoje bez mane i stajaces tvrdo i neces se bojati;
16. Zaboravices muku, kao vode koja protece opominjaces je se;
17. Nastace ti vreme vedrije nego podne, sinuces, bices kao jutro;
18. Uzdaces se imajuci nadanje, zakopaces se, i mirno ces spavati.
19. Lezaces, i niko te nece plasiti, i mnogi ce ti se moliti.
20. Ali oci ce bezboznicima iscileti, i utocista im nece biti, i nadanje ce im biti izdisanje.
