1. A Jov odgovori i rece:
2. Zaista, znam da je tako; jer kako bi mogao covek biti prav pred Bogom?
3. Ako bi se hteo preti s Njim, ne bi Mu mogao odgovoriti od hiljade na jednu.
4. Mudar je srcem i jak snagom; ko se je opro Njemu i bio srecan?
5. On premesta gore, da niko i ne opazi; prevraca ih u gnevu svom;
6. On krece zemlju s mesta njenog da joj se stupovi drmaju;
7. On kad zapreti suncu, ne izlazi; On zapecacava zvezde;
8. On razapinje nebo sam, i gazi po valima morskim;
9. On je nacinio zvezde kola i stape i vlasice i druge jugu u dnu;
10. On cini stvari velike i neispitive i divne, kojima nema broja.
11. Gle, ide mimo mene, a ja ne vidim; prodje, a ja ga ne opazim.
12. Gle, kad uhvati, ko ce Ga nagnati da vrati? Ko ce Mu kazati: Sta radis?
13. Bog ne usteze gneva svog, padaju poda Nj oholi pomocnici.
14. A kako bi Mu ja odgovarao i birao reci protiv Njega?
15. Da sam i prav, necu Mu se odgovoriti, valja da se molim sudiji svom.
16. Da Ga zovem i da mi se odzove, jos ne mogu verovati da je cuo glas moj.
17. Jer me je vihorom satro i zadao mi mnogo rana nizasta.
18. Ne da mi da odahnem, nego me siti gorcinama.
19. Ako je na silu, gle, On je najsilniji; ako na sud, ko ce mi svedociti?
20. Da se pravdam, moja ce me usta osuditi; da sam dobar, pokazace da sam nevaljao.
21. Ako sam dobar, necu znati za to; omrzao mi je zivot moj.
22. Svejedno je; zato rekoh: i dobrog i bezboznog On potire.
23. Kad bi jos ubio bic najedanput! Ali se smeje iskusavanju pravih.
24. Zemlja se daje u ruke bezbozniku; lice sudija njenih zaklanja; ako ne On, da ko?
25. Ali dani moji bise brzi od glasnika; pobegose, ne videse dobra.
26. Prodjose kao brze ladje, kao orao kad leti za hranu.
27. Ako kazem: Zaboravicu tuznjavu svoju, ostavicu gnev svoj i okrepicu se;
28. Strah me je od svih muka mojih, znam da me neces opravdati.
29. Bicu kriv; zasto bih se mucio uzalud?
30. Da se izmijem vodom sneznicom, i da ocistim sapunom ruke svoje,
31. Tada ces me zamociti u jamu da se gade na me moje haljine.
32. Jer nije covek kao ja da Mu odgovaram, da idem s Njim na sud;
33. Niti ima medju nama kmeta da bi stavio ruku svoju medju nas dvojicu.
34. Neka odmakne od mene prut svoj, i strah Njegov neka me ne strasi;
35. Tada cu govoriti, i necu Ga se bojati; jer ovako ne znam za sebe.
