1. Tada odgovori Vildad Susanin i rece:
2. Dokle ces tako govoriti? I reci usta tvojih dokle ce biti kao silan vetar?
3. Eda li Bog krivo sudi? Ili Svemoguci izvrce pravdu?
4. Sto su sinovi tvoji zgresili Njemu, zato ih je dao bezakonju njihovom.
5. A ti da potrazis Boga i pomolis se Svemogucem,
6. Ako si cist i prav, zaista ce se prenuti za te i cestit ce uciniti pravedan stan tvoj;
7. I pocetak ce tvoj biti malen, a posledak ce ti biti vrlo velik.
8. Jer pitaj predjasnji narastaj, i nastani da razaberes od otaca njihovih;
9. Jer smo mi jucerasnji, i ne znamo nista, jer su nasi dani na zemlji sen.
10. Nece li te oni nauciti? Nece li ti kazati i iz srca svog izneti reci?
11. Nice li sita bez vlage? Raste li rogoz bez vode?
12. Dok se jos zeleni, dok se ne pokosi, susi se pre svake trave.
13. Takve su staze svih koji zaboravljaju Boga, i nadanje licemerovo propada.
14. Njegovo se nadanje podlama i uzdanje je njegovo kuca paukova;
15. Nasloni se na kucu svoju, ali ona ne stoji tvrdo; uhvati se za nju, ali se ona ne moze odrzati.
16. Zeleni se na suncu, i u vrh vrta njegovog pruzaju se ogranci njegovi;
17. Zile njegove zaplecu se kod izvora, i na mestu kamenitom siri se;
18. Ali kad se iscupa iz mesta svog, ono ga se odrice: Nisam te videlo.
19. Eto, to je radost od njegova puta; a iz praha nice drugi.
20. Gle, Bog ne odbacuje dobrog, ali ne prihvata za ruku zlikovca.
21. Jos ce napuniti usta tvoja smeha i usne tvoje popevanja.
22. Nenavidnici tvoji obuci ce se u sramotu, i satora bezboznickog nece biti.
