1. Zovi; hoce li ti se ko odazvati? I kome ces se izmedju svetih obratiti?
2. Doista bezumnog ubija gnev, i ludog usmrcuje srdnja.
3. Ja videh bezumnika gde se ukorenio; ali odmah prokleh stan njegov.
4. Sinovi su njegovi daleko od spasenja i satiru se na vratima a nema ko da izbavi.
5. Letinu njegovu jede gladni i ispred trnja kupi je, i lupez zdere blago njihovo.
6. Jer muka ne izlazi iz praha niti nevolja iz zemlje nice.
7. Nego se covek radja na nevolju, kao sto iskre iz ugljevlja uzlecu u vis.
8. Ali ja bih Boga trazio, i pred Boga bih izneo stvar svoju,
9. Koji cini stvari velike i neispitive, divne, kojima nema broja;
10. Koji spusta dazd na zemlju i salje vodu na polja;
11. Koji podize ponizene, i zalosne uzvisuje k spasenju;
12. Koji rasipa misli lukavih da ruke njihove ne svrse nista;
13. Koji hvata mudre u njihovom lukavstvu, i nameru opakih obara;
14. Danju nailaze na mrak, i u podne pipaju kao po noci.
15. On izbavlja ubogog od maca, od usta njihovih i od ruke silnog.
16. Tako ima nadanja siromahu, a zloca zatiskuje usta svoja.
17. Gle, blago coveku koga Bog kara; i zato ne odbacuj karanje Svemoguceg.
18. Jer On zadaje rane, i zavija; On udara, i ruke Njegove isceljuju.
19. Iz sest nevolja izbavice te; ni u sedmoj nece te se zlo dotaci.
20. U gladi izbavice te od smrti i u ratu od maca.
21. Kad jezik siba, bices sakriven, niti ces se bojati pustosi kad dodje.
22. Smejaces se pustosi i gladi, niti ces se bojati zverja zemaljskog.
23. Jer ces s kamenjem poljskim biti u veri, i zverje ce poljsko biti u miru s tobom.
24. I videces da je mir u satoru tvom, kucices kucu svoju i neces se prevariti.
25. Videces kako ce ti se umnoziti seme tvoje, i porod ce tvoj biti kao trava na zemlji.
26. Star ces otici u grob kao sto se zito snosi u stog u svoje vreme.
27. Eto, razgledasmo to, tako je; poslusaj i razumi.
