1. Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2. Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3. Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4. Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5. Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6. Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7. Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8. Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9. Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10. Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11. Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12. Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13. Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14. Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15. Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16. Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17. Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18. Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19. Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20. У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21. Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22. Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23. Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24. И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25. Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26. Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27. Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
