1. Tada odgovori Elifas Temanac i rece:
2. Ako ti progovorimo, da ti nece biti dosadno? Ali ko bi se mogao uzdrzati da ne govori?
3. Gle, ucio si mnoge, i ruke iznemogle krepio si;
4. Reci su tvoje podizale onog koji padase, i utvrdjivao si kolena koja klecahu.
5. A sada kad dodje na tebe, klonuo si; kad se tebe dotace, smeo si se.
6. Nije li poboznost tvoja bila uzdanje tvoje? I dobrota puteva tvojih nadanje tvoje?
7. Opomeni se, ko je prav poginuo, i gde su pravedni istrebljeni?
8. Kako sam ja video, koji oru muku i seju nevolju, to i zanju.
9. Od dihanja Bozijeg ginu, i od daha nozdrva Njegovih nestaje ih.
10. Rika lavu, i glas ljutom lavu i zubi lavicima satiru se.
11. Lav gine nemajuci lova, i lavici rasipaju se.
12. Jos dodje tajno do mene rec, i uho moje docu je malo.
13. U mislima o nocnim utvarama, kad tvrd san pada na ljude,
14. Strah poduze me i drhat, od kog ustreptase sve kosti moje,
15. I duh prodje ispred mene, i dlake na telu mom nakostresise se.
16. Stade, ali mu ne poznah lica; prilika bese pred ocima mojim, i cuteci cuh glas:
17. Eda li je covek pravedniji od Boga? Eda li je covek cistiji od Tvorca svog?
18. Gle, slugama svojim ne veruje, i u andjela svojih nalazi nedostataka;
19. A kamoli u onih koji stoje u kucama zemljanim, kojima je temelj na prahu i satiru se brze nego moljac.
20. Od jutra do vecera satru se, i nestane ih navek da niko i ne opazi.
21. Slava njihova ne prolazi li s njima? Umiru, ali ne u mudrosti.
