1. Potom otvori usta svoja Jov i stade kleti dan svoj.
2. I progovorivsi Jov rece:
3. Ne bilo dana u koji se rodih, i noci u kojoj rekose: Rodi se detic!
4. Bio taj dan tama, ne gledao ga Bog ozgo, i ne osvetljavala ga svetlost!
5. Mrak ga zaprznio i sen smrtni, oblak ga obastirao, bio strasan kao najgori dani!
6. Noc onu osvojila tama, ne radovala se medju danima godisnjim, ne brojala se u mesece!
7. Gle, noc ona bila pusta, pevanja ne bilo u njoj!
8. Kleli je koji kunu dane, koji su gotovi probuditi krokodila!
9. Potamnele zvezde u sumracje njeno, cekala videlo i ne docekala ga, i ne videla zori trepavica;
10. Sto mi nije zatvorila vrata od utrobe i nije sakrila muku od mojih ociju.
11. Zasto ne umreh u utrobi? Ne izdahnuh izlazeci iz utrobe?
12. Zasto me prihvatise koljena? Zasto sise, da sem?
13. Jer bih sada lezao i pocivao; spavao bih, i bio bih miran,
14. S carevima i savetnicima zemaljskim, koji zidase sebi pustoline,
15. Ili s knezovima, koji imase zlata, i kuce svoje punise srebra.
16. Ili zasto ne bih kao nedonosce sakriveno, kao dete koje ne ugleda videla?
17. Onde bezboznici prestaju dosadjivati, i onde pocivaju iznemogli,
18. I suznji se odmaraju i ne cuju glas nastojnikov.
19. Mali i veliki onde je, i rob slobodan od svog gospodara.
20. Zasto se daje videlo nevoljniku i zivot onima koji su tuznog srca,
21. Koji cekaju smrt a nje nema, i traze je vecma nego zakopano blago,
22. Koji igraju od radosti i vesele se kad nadju grob?
23. Coveku, kome je put sakriven i kog je Bog zatvorio odsvuda?
24. Jer pre jela mog dolazi uzdah moj, i kao voda razliva se jauk moj.
25. Jer cega se bojah dodje na mene, i cega se strasah zadesi me.
26. Ne pocivah niti imah mira niti se odmarah, i opet dodje strahota.
