1. Opet jedan dan dodjose sinovi Bozji da stanu pred Gospodom, a dodje i Sotona medju njih da stane pred Gospodom.
2. I Gospod rece Sotoni: Od kuda ides? A Sotona odgovori Gospodu i rece: Prohodih zemlju i obilazih.
3. I rece Gospod Sotoni: Jesi li video slugu mog Jova? Nema onakvog coveka na zemlji, dobrog i pravednog, koji se boji Boga i uklanja se oda zla, i jos se drzi dobrote svoje, premda si me nagovorio, te ga upropastih nizasta.
4. A Sotona odgovori Gospodu i rece: Koza za kozu, i sve sto covek ima dace za dusu svoju.
5. Nego pruzi ruku svoju i dotakni se kostiju njegovih i mesa njegovog, psovace te u oci.
6. A Gospod rece Sotoni: Evo ti ga u ruke; ali mu dusu cuvaj.
7. I sotona otide od Gospoda, i udari Jova zlim pristem od pete do temena,
8. Te on uze crep pa se strugase, i sedjase u pepelu.
9. I rece mu zena: Hoces li se jos drzati dobrote svoje? Blagoslovi Boga, pa umri.
10. A on joj rece: Govoris kao luda zena; dobro smo primali od Boga, a zla zar necemo primati? Uza sve to ne sagresi Jov usnama svojim.
11. A tri prijatelja Jovova cuse za sve zlo koje ga zadesi, i dodjose svaki iz svog mesta, Elifas Temanac i Vildad Susanin i Sofar Namacanin, dogovorise se da dodju da ga pozale i potese.
12. I podigavsi oci svoje izdaleka ne poznase ga; tada podigose glas svoj i stadose plakati i razdrese svaki svoj plast i posuse se prahom po glavi bacajuci ga u nebo.
13. I sedjahu kod njega na zemlji sedam dana i sedam noci, i nijedan mu ne progovori reci, jer vidjahu da je bol vrlo velik.
