1. I tako dvanaestog meseca, a to je mesec Adar, trinaestog dana, kad dodje da se izvrsi rec careva i zapovest njegova, istog dana kad se neprijatelji judejski nadahu da ce ovladati njima, preokrenu se, te Judejci ovladase svojim nenavidnicima.
2. Skupise se Judejci u svojim gradovima po svim zemljama cara Asvira da dignu ruke na one koji im trazahu zlo; i niko ne mogase stajati pred njima; jer strah od njih popade sve narode.
3. I svi knezovi zemaljski, namesnici i upravitelji i koji opravljahu poslove careve, podupirahu Judejce, jer ih popade strah od Mardoheja.
4. Jer velik bese Mardohej u domu carevom, i slava njegova prolazase sve zemlje, jer taj covek, Mardohej bivase sve veci.
5. I tako pobise Judejci sve neprijatelje svoje macem i potrse i istrebise, i ucinise sta htese od nenavidnika svojih.
6. I u Susanu, carskom gradu, ubise Judejci i istrebise pet stotina ljudi.
7. I Farsandatu i Dalfona i Aspatu,
8. I Poratu i Adaliju i Aridatu,
9. I Farmastu i Arisaja i Arilaja i Vajezatu,
10. Deset sinova Amana, sina Amedatinog neprijatelja judejskog pobise, ali na plen ne digose ruke svoje,
11. U onaj dan, kad javise caru broj pobijenih u Susanu carskom gradu,
12. Rece car Jestiri carici: U Susanu carskom gradu pobise i potrse Judejci pet stotina ljudi i deset sinova Amanovih, a sta su ucinili po ostalim zemljama carevim? Sta zelis? Dace ti se; i sta jos molis? Bice.
13. A Jestira rece: Ako je ugodno caru, da se dopusti Judejcima u Susanu i sutra da ucine po danasnjoj naredbi i deset sinova Amanovih da obese na vesala.
14. I zapovedi car da bude tako. I oglasena bi zapovest u Susanu, i obesise deset sinova Amanovih.
15. I Judejci koji behu u Susanu skupivsi se i cetrnaestog dana meseca Adara pobise u Susanu tri stotine ljudi, ali na plen ne digose ruke svoje.
16. A ostali Judejci koji behu po zemljama carevim skupise se da brane zivot svoj i da se smire od neprijatelja svojih; i pobise sedamdeset i pet hiljada nenavidnika svojih; ali na plen ne digose ruke svoje.
17. To bi trinaestog dana meseca Adara; a cetrnaestog pocinuse, i praznovase taj dan gosteci se i veseleci se.
18. A Judejci koji behu u Susanu skupise se trinaestog i cetrnaestog dana istog meseca, a pocinuse petnaestog, i praznovase taj dan gosteci se i veseleci se.
19. Zato Judejci seljani, koji zive po mestima neogradjenim, praznuju cetrnaesti dan meseca Adara veseleci se i gosteci se i blagujuci, i saljuci delove jedan drugom.
20. Jer Mardohej napisa ovo, i razasla knjige svim Judejcima koji behu po svim zemljama cara Asvira, blizu i daleko,
21. Naredjujuci im da praznuju dan cetrnaesti meseca Adara i petnaesti dan istog meseca svake godine;
22. Prema danima u koje se smirise Judejci od neprijatelja svojih i prema mesecu kad im se pretvori zalost u radost i tuga u veselje, da te dane praznuju gosteci se i veseleci se i saljuci delove jedan drugom, i siromasima darove.
23. I primise svi Judejci da cine sta su poceli i sta im pisa Mardohej.
24. Jer Aman, sin Amedatin Agagej neprijatelj svih Judejaca namisli za Judejce da ih istrebi, i baci Fut, to jest zreb, da ih potre i istrebi.
25. Ali kad Jestira izidje pred cara, on zapovedi knjigom, te se zla misao njegova koju smisli na Judejce obrati na njegovu glavu, i obesise njega i sinove njegove na vesala.
26. Zato prozvase te dane Furim od imena Fur; i radi svojih reci te knjige i radi onog sto videse, tako i radi onog sto im se dogodi,
27. Postavise Judejci i primise na se i na seme svoje i na sve koji se udruze s njima da je nepromenljivo da slave ta dva dana kao sto je napisano za njih i na vreme koje je za njih odredjeno, svake godine,
28. I da se ti dani spominju i slave u svakom narastaju, u svakoj porodici, u svakoj zemlji i u svakom gradu; i ti dani Furim da ne prestanu medju Judejcima i spomen njihov da ne pogine u semenu njihovom.
29. I pisa carica Jestira, kci Avihailova i Mardohej Judejac svakom tvrdjom potvrdjujuci knjigu za Furim drugi put.
30. I razasla knjigu svim Judejcima u sto i dvadeset i sedam zemalja cara Asvira i recima ljubaznim i istinitim,
31. Da tvrdo drze dane Furim na vreme kao sto im je postavio Mardohej Judejac i carica Jestira i kao sto sami postavise sebi i semenu svom za spomen postu njihovom i vikanju njihovom.
32. Tako zapovest Jestirina potvrdi uredbu za Furim, i bi zapisano u knjigu.
