1. U to vreme cita se knjiga Mojsijeva narodu, i u njoj se nadje napisano da ne ulazi Amonac ni Moavac u sabor Bozji do veka;
2. Jer ne sretose sinove izrailjeve s hlebom i vodom, nego najmise na njih Valama da ih prokune, ali Bog nas obrati onu kletvu u blagoslov.
3. A kad cuse taj zakon odlucise od Izrailja sve tudjince.
4. A pre toga Elijasiv svestenik, koji bese nad kletima doma Boga naseg, oprijatelji se s Tovijom,
5. I nacini mu veliku klet, gde se pre ostavljahu dari i kad i sudovi i desetak od zita, vina i ulja, odredjeni Levitima i pevacima i vratarima, i prinosi za svestenike.
6. A kad to sve bivase, ne bejah u Jerusalimu, jer trideset druge godine Artakserksa, cara vavilonskog, vratih se k caru, i posle nekoliko godina izmolih se opet u cara.
7. I kad dodjoh u Jerusalim, videh zlo sto ucini Elijasiv radi Tovije nacinivsi mu klet u tremu doma Bozjeg.
8. I bi mi vrlo mrsko, te izbacih sve pokucstvo Tovijino napolje iz kleti.
9. I zapovedih, te ocistise kleti; i unesoh u njih opet posudje doma Bozjeg, dare i kad.
10. Potom doznah da se Levitima nisu davali delovi, te su se razbegli svaki na svoju njivu i Leviti i pevaci, koji radjahu posao.
11. I ukorih staresine i rekoh: Zasto je ostavljen dom Bozji? I sabrah ih opet i postavih na njihovo mesto.
12. I svi Judejci donosise desetke od zita i vina i ulja u spreme.
13. I postavih nastojnike nad spremama, Selmiju svestenika i Sadoka knjizevnika, i izmedju Levita Fedaju, i uz njih Anana, sina Zahura sina Matanijinog, jer se za verne drzahu; i bese im posao deliti braci svojoj.
14. Pomeni me, Boze moj, zato, i nemoj izbrisati dobra mojih koja ucinih domu Boga svog i sluzbi njegovoj.
15. U to vreme videh u Judeji gde gaze u kacama u subotu i nose snopove natovarivsi na magarce, i vino, grozdje i smokve i svakojake tovare, i nose u Jerusalim u subotu, i prekorih ih onaj dan kad prodavahu zitak.
16. I Tirci koji zivljahu u Jerusalimu donosahu ribu i svakojaki trg i prodavahu u subotu sinovima Judinim u Jerusalimu.
17. Zato prekorih glavare judejske i rekoh im: Kakvo je to zlo sto cinite te skvrnite subotu?
18. Nisu li tako cinili oci vasi, te Bog nas pusti na nas i na ovaj grad sve ovo zlo? I vi jos umnozavate gnev na Izrailja skvrneci subotu.
19. I kad dodje sen na vrata jerusalimska uoci subote, zapovedih te zatvorise vrata, i zapovedih da ih ne otvaraju do posle subote; i postavih nekoliko svojih momaka na vratima da se ne unosi nikakav tovar u subotu.
20. I prenocise trgovci i koji prodavahu svakojaki trg iza Jerusalima jednom i drugom.
21. I opomenuh ih i rekoh im: Zasto nocujete oko zida? Ako jos jednom to ucinite, ulozicu na vas. Od tada ne dolazise u subotu.
22. A Levitima zapovedih da se ociste i da dodju i cuvaju vrata da bude svet dan subotni. I za ovo pomeni me, Boze moj, i oprosti mi po velikoj milosti svojoj.
23. Jos videh u to vreme Judejce koji se behu ozenili Azocankama, Amonkama i Moavkama.
24. I sinovi njihovi govorahu pola azotski, i ne umehu govoriti judejski nego jezikom i jednog i drugog naroda.
25. Zato ih karah i psovah, i neke izmedju njih bih i cupah, i zakleh ih Bogom da ne daju kceri svoje sinovima njihovim niti da uzimaju kceri njihove za sinove svoje ili za sebe.
26. Nije li tim zgresio Solomun, car Izrailjev, ako i ne bese u mnogim narodima cara njemu ravnog i mio bese Bogu svom i Bog ga bese postavio carem nad svim Izrailjem? Pa opet ga navratise na greh zene tudjinke.
27. A vama li cemo dopustiti da cinite to sve veliko zlo i gresite Bogu nasem uzimajuci zene tudjinke?
28. I od sinova Jojade, sina Elijasiva poglavara svestenickog, jedan bese zet Sanavalatu Oronjaninu, kog oterah od sebe.
29. Pomeni ih, Boze moj, sto oskrvnise svestenstvo i zavet svestenicki i levitski.
30. I tako ih ocistih od svih tudjinaca, i opet postavih redove svestenicke i levitske, svakog na posao njegov,
31. I da se donose drva za zrtve na rokove, i prvine. Pomeni me, Boze moj, na dobro.
