1. Potom dvadeset cetvrtog dana tog meseca skupise se sinovi Izrailjevi posteci i u kostreti i posuvsi se zemljom.
2. I odvoji se seme Izrailjevo od svih tudjinaca, i stadose te ispovedahu grehe svoje i bezakonja otaca svojih.
3. I stajahu na svom mestu, te im se citase zakon Gospoda Boga njihovog cetvrt dana, a drugi cetvrt ispovedahu se i poklanjahu se Gospodu Bogu svom.
4. A Isus i Vanije, Kadmilo, Sevanija, Vunije, Serevija, Vanije i Hananije popevsi se na mesto podignuto za Levite vapijahu glasom velikim ka Gospodu Bogu svom.
5. I rekose Leviti Isus i Kadmilo, Vanije, Asavnija, Serevija, Odija, Sevanija i Petaja: Ustanite, blagosiljajte Gospoda Boga svog od veka do veka: i da se blagosilja ime Tvoje slavno i uzviseno svrh svakog blagoslova i hvale.
6. Ti si sam Gospod; Ti si stvorio nebo, nebesa nad nebesima i svu vojsku njihovu, zemlju i sve sto je na njoj, mora i sve sto je u njima, i Ti ozivljavas sve to, i vojska nebeska Tebi se klanja.
7. Ti si Gospod Bog, koji si izabrao Avrama i izveo iz Ura haldejskog i nadeo mu ime Avraam;
8. I nasao si srce njegovo verno pred sobom, i ucinio si s njim zavet da ces dati zemlju hanansku, hetejsku, amorejsku, ferezejsku i jevusejsku i gergesejsku, da ces dati semenu njegovom, i ispunio si reci svoje jer si pravedan.
9. Jer si pogledao na muku otaca nasih u Misiru, i viku njihovu video si na moru crvenom;
10. I ucinio si znake i cudesa na Faraonu i na svim slugama njegovim i na svem narodu zemlje njegove, jer si znao da su obesno postupali s njima; i stekao si sebi ime, kao sto se vidi danas.
11. I more si razdvojio pred njima, te predjose posred mora suvim, i bacio si u dubine one koji ih gonjahu kao kamen u vodu.
12. I u stupu od oblaka vodio si ih danju, a nocu u stupu ognjenom svetleci im putem kojim ce ici.
13. I sisao si na goru sinajsku i govorio s njima s neba, i dao im sudove prave i zakone istinite, uredbe i zapovesti dobre.
14. I obznanio si im subotu svoju svetu, i dao im zapovesti i uredbe i zakon preko Mojsija, sluge svog.
15. I hleb s neba dao si im u gladi njihovoj, i vodu iz kamena izveo si im u zedji njihovoj, i rekao si im da idu i naslede zemlju za koju si podigao ruku svoju da ces im je dati.
16. Ali oni i oci nasi uzobestise se i otvrdnuse vratom svojim i ne slusase zapovesti Tvoje.
17. Ne htese slusati, i ne opominjase se cudesa Tvojih koja si im cinio, nego otvrdnuse vratom svojim, i u odmetu svom postavljase sebi vodje da se vrate u ropstvo svoje. Ali Ti, Boze, koji oprastas koji si zalostiv i milostiv, koji dugo trpis i velike si milosti, nisi ih ostavio.
18. I onda kad nacinise sebi tele liveno i rekose: Ovo je tvoj Bog koji te je izveo iz Misira, i hulise veoma,
19. Ni onda ih radi velike milosti svoje nisi ostavio u pustinji; stup od oblaka nije odstupao od njih danju vodeci ih putem, niti stup ognjeni nocu svetleci im putem kojim ce ici.
20. I dao si im dobri svoj duh da ih urazumljuje, i mane svoje nisi ustegao od usta njihovih, i vode si im dao u zedji njihovoj.
21. I cetrdeset godina hranio si ih u pustinji, nista im nije nedostajalo: odelo im ne ovetsa i noge im ne otekose.
22. I dao si im carstva i narode, i podelio si ih po krajevim, jer nasledise zemlju Sionovu, zemlju cara esevonskog, i zemlju cara vasanskog;
23. I umnozio si sinove njihove kao zvezde nebeske, i uveo si ih u zemlju za koju si rekao ocima njihovim da ce uci u nju i naslediti je.
24. I udjose sinovi njihovi i nasledise zemlju, i pokorio si im Hananeje, stanovnike zemaljske i predao ih u njihove ruke, i careve njihove i narode zemaljske, da cine od njih sta im je volja.
25. I tako uzese tvrde gradove i zemlju rodnu, i nasledise kuce pune svakog dobra, studence iskopane, vinograde maslinike i vocke mnoge, i jedose i nasitise se i ugojise se, i blagovahu po velikoj Tvojoj dobroti.
26. Ali Te razgnevise i odmetnuse se od Tebe: bacise zakon Tvoj za ledja i proroke Tvoje pobise, koji im svedocahu da bi ih obratili ka Tebi i hulise veoma.
27. Zato si ih davao u ruke neprijateljima njihovim koji ih mucase. A kad u nevolji svojoj vikase k Tebi Ti si ih uslisio s neba i po velikoj milosti svojoj davao si im izbavitelje, koji ih izbavljahu iz ruku neprijatelja njihovih.
28. Ali cim otpocinuse, opet cinise zlo pred Tobom, zato si ih ostavljao u rukama neprijatelja njihovih da vladaju njima; a kad se obracase i vikase k Tebi, Ti si ih uslisio s neba i izbavljao ih po milosti svojoj mnogo puta.
29. I opominjao si ih da bi ih obratio k zakonu svom, ali oni behu obesni i ne slusase zapovesti Tvoje i gresise o Tvoje zakone koje ko vrsi ziv ce biti kroz njih; i izmicuci ramena svoja otvrdnuse vratom svojim i ne slusase.
30. I trpeo si ih mnogo godina opominjuci ih duhom svojim preko proroka svojih; ali ne slusase; tada si ih dao u ruke narodima zemaljskim.
31. Ali radi milosti svoje velike nisi dao da sasvim propadnu niti si ih ostavio, jer si Bog milostiv i zalostiv.
32. Sada dakle, Boze nas, Boze veliki, silni i strasni, koji cuvas zavet i milost, nemoj da je malo pred Tobom sto nas snadje sva ova muka, careve nase, knezove i svestenike nase i proroke nase i oce nase i sav narod Tvoj od vremena careva asirskih do danas.
33. Ti si pravedan u svemu sto nas je snaslo, jer si Ti pravo ucinio, a mi smo bezbozno radili.
34. I carevi nasi, knezovi nasi i oci nasi ne izvrsavase zakon Tvoj niti marise za zapovesti Tvoje i svedocanstva Tvoja, kojima si im svedocio.
35. Jer u carstvu svom i u velikom dobru Tvom koje si im cinio, i u zemlji prostranoj i rodnoj koju si im dao, ne sluzise Tebi niti se povratise od zlih dela svojih.
36. Evo, mi smo danas robovi; i jos u zemlji, koju si dao ocima nasim da jedu rod njen i dobra njena, evo mi smo robovi u njoj.
37. I ona rod svoj obilati radja carevima koje si postavio nad nama za grehe nase, i koji gospodare nad nasim telima i nad stokom nasom po svojoj volji, te smo u velikoj teskobi.
38. A radi svega toga cinimo tvrd zavet i pisemo, a knezovi nasi, Leviti nasi, svestenici nasi pecate.
