1. I stade velika vika ljudi i zena na bracu njihovu Judejce.
2. Jer neki govorahu: Nas i sinova nasih i kceri nasih ima mnogo; da dobavimo zita da jedemo i ostanemo zivi.
3. Drugi opet govorahu: Da zalozimo polja svoja i vinograde i kuce da dobijemo zita u ovoj gladi.
4. Jos drugi govorahu, da uzajmimo novaca na polja svoja i vinograde za danak carski.
5. A telo je nase kao telo brace nase, sinovi nasi kao njihovi sinovi i eto treba da damo sinove svoje i kceri svoje u roblje, i neke kceri nase vec su robinje, a mi ne mozemo nista, jer polja nasa i vinograde nase drze drugi.
6. Zato se rasrdih vrlo kad cuh viku njihovu i te reci.
7. I smislih u srcu svom i ukorih knezove i poglavare, i rekoh im: Vi mecete bremena svaki na brata svog. I sazvah veliki zbor njih radi.
8. I rekoh im: Mi otkupismo koliko mogasmo bracu svoju Judejce sto behu prodani narodima; a vi li cete prodavati bracu svoju ili cete se prodavati nama? A oni umukose i ne nadjose sta bi odgovorili.
9. I rekoh: Nije dobro sta radite. Ne treba li vam hoditi u strahu Boga naseg da nam se ne rugaju narodi, neprijatelji nasi?
10. I ja i braca moja i momci moji davali smo im novaca i zita; ali oprostimo im taj dug.
11. Hajde vratite im danas polja njihova i vinograde i maslinike i kuce i sto im na stotinu uzimaste od novca i zita i vina i ulja.
12. A oni odgovorise: Vraticemo i necemo iskati od njih; ucinicemo kako velis. Tada sazvah svestenike, i zakleh ih da ce tako uciniti.
13. I istresoh nedra svoja i rekoh: Ovako da istrese Bog svakog iz kuce njegove i iz truda njegovog ko god ne ispuni ove reci, i ovako da se istrese i bude prazan. I sav zbor rece: Amin. I hvalise Gospoda, i ucini narod po toj reci.
14. I otkad mi car zapovedi da im budem upravitelj u zemlji Judinoj, od godine dvadesete do trideset druge godine cara Artakserksa, dvanaest godina, ja i braca moja ne jedosmo hrane upraviteljske.
15. A predjasnji upravitelji koji behu pre mene behu teski narodu uzimajuci od njega hleb i vino osim cetrdeset sikala srebra, i sluge njihove zapovedahu po narodu. Ali ja tako ne cinih bojeci se Boga.
16. Nego i oko gradjenja zida radih, i ne kupismo njive; i svi momci moji behu skupa onde na poslu.
17. I Judejaca i poglavara sto i pedeset ljudi i koji dolazahu k nama iz okolnih naroda behu za mojim stolom.
18. I gotovljase se svaki dan po jedno govece, sest ovaca, izbranih, i ptice gotovljahu mi se, i svakih deset dana davase se svakojakog vina izobila. I opet ne iskah hrane upraviteljske; jer sluzba bese teska narodu.
19. Pomeni me Boze moj na dobro za sve sto sam cinio ovom narodu.
