1. A kad cu Sanavalat da zidamo zid, razgnevi se i rasrdi se vrlo, i rugase se Jevrejima,
2. I govorase pred bracom svojom i vojnicima samarijskim: Sta rade ti nemocni Judejci? Hocemo li ih ostaviti? Hoce li prinositi zrtve? Hoce li sada svrsiti? Eda li ce u zivot povratiti iz praha kamenje spaljeno?
3. A Tovija Amonac koji bese uza nj rece: Neka zidaju; da lisica dodje provalice kameni zid njihov.
4. Cuj, Boze nas, kako nas preziru; obrati rug njihov na njihovu glavu, i daj da budu grabez u zemlji gde bi robovali.
5. I ne pokrivaj bezakonja njihova, i greh njihov da se ne izbrise pred Tobom, jer Te drazise za one koji zidaju.
6. I tako zidasmo zid, i sav se zid sastavi do polovine, i narod imase volju da radi.
7. A kad cu Sanavalat i Tovija i Arapi i Amonci i Azocani da se popravlja zid jerusalimski i da se pocelo zatvarati sta je provaljeno, razgnevise se vrlo;
8. I slozise se svi zajedno da dodju i da udare na Jerusalim i da smetu.
9. A mi se molismo Bogu svom i postavljasmo strazu prema njima dan i noc od straha njihovog.
10. A Judejci rekose: Klonula je snaga nosiocima, a praha ima mnogo, ne mozemo zidati zida.
11. A nasi neprijatelji rekose: Da ne doznadu i ne opaze dokle ne dodjemo usred njih, pa cemo ih pobiti i prekinuti posao.
12. Ali dodjose Judejci koji kod njih zivljahu i kazase nam deset puta: Cuvajte sva mesta kuda se ide k nama.
13. Tada namestih narod u nizinama iza zida i na strmenima, postavih narod po porodicama sa macevima i kopljima i lukovima.
14. I razgledavsi ustah i rekoh staresinama i glavarima i ostalom narodu: Ne bojte ih se. Pomenite Gospoda velikog i strasnog, i bijte se za bracu svoju, za sinove svoje i kceri svoje, za zene svoje i kuce svoje.
15. A kad cuse neprijatelji nasi da smo doznali, razbi Gospod njihovu nameru, i mi se vratismo svi k zidu, svaki na svoj posao.
16. I od tada polovina mojih momaka poslovase, a druga polovina drzase koplja i stitove i lukove i oklope, i knezovi stajahu iza svega doma Judinog.
17. I koji zidahu i koji nosahu teret i koji tovarahu svaki jednom rukom radjase, a u drugoj drzase koplje.
18. A koji zidahu, svaki imahu mac pripisan uz bedricu i tako zidahu. A trubac stajase kod mene.
19. Jer rekoh staresinama i glavarima i ostalom narodu: Posao je velik i dug i mi smo se rasuli po zidu daleko jedan od drugog.
20. Gde cujete trubu da trubi, onamo trcite k nama; Bog nas vojevace za nas.
21. Tako radjasmo posao, i polovina ih drzase koplja od zora pa dokle zvezde ne izidju.
22. U to vreme jos rekoh narodu: Svaki sa momkom svojim neka nocuje u Jerusalimu da bi nam nocu strazili, a danju radili.
23. A ja i moja braca i momci moji i strazari sto idu za mnom necemo svlaciti sa sebe haljina; u svakog da je mac i voda.
