1. Rec Nemije, sina Ahalijinog; meseca Hisleva godine dvadesete kad bejah u Susanu gradu,
2. Dodje Ananije, jedan od brace moje s nekima iz Judeje; i zapitah ih za Judejce, za ostatak sto bese ostao od ropstva i za Jerusalim.
3. A oni mi rekose: Ostatak sto osta od ropstva onde u zemlji, u velikoj je nevolji i sramoti, i zid je jerusalimski razvaljen i vrata su mu ognjem popaljena.
4. A kad cuh te reci sedoh i plakah, i tuzih nekoliko dana, i postih i molih se pred Bogom nebeskim,
5. I rekoh: Oh Gospode Boze nebeski, Boze veliki i strasni, koji cuvas zavet i milost onima koji Te ljube i drze Tvoje zapovesti.
6. Neka bude uho Tvoje prignuto i oci Tvoje otvorene da cujes molitvu sluge svog kojom se sada molim pred Tobom dan i noc za sinove Izrailjeve, sluge Tvoje, i ispovedam grehe sinova Izrailjevih kojima Ti zgresismo.
7. Skrivismo Ti i ne drzasmo zapovesti ni uredbe ni zakone koje si zapovedio preko Mojsija, sluge svog.
8. Ali se opomeni reci koju si zapovedio Mojsiju sluzi svom govoreci: Vi cete zgresiti i ja cu vas rasejati medju narode;
9. Ali ako se obratite k meni i stanete drzati zapovesti moje i tvoriti ih, ako budete zagnani i na kraj sveta, sabracu vas odande i odvescu vas na mesto koje sam izabrao da onde nastanim ime svoje.
10. A ovo su sluge Tvoje i narod Tvoj, koji si iskupio silom svojom velikom i rukom svojom krepkom.
11. Oh Gospode! Neka bude uho Tvoje prignuto k molitvi sluge Tvog i k molitvi sluga Tvojih koji su radi bojati se imena Tvog, i daj danas srecu sluzi svom i ucini da nadje milost pred ovim covekom. A ja bejah peharnik carev.
