1. A kad se to svrsi, pristupise k meni knezovi govoreci: Narod Izrailjev i svestenici i Leviti nisu se odvojili od naroda zemaljskih radi gadova njihovih, od Hananeja, Heteja, Ferezeja, Jevuseja, Amonaca, Moavaca, Misiraca i Amoreja.
2. Jer uzese kceri njihove sebi i sinovima svojim, te se pomesa sveto seme s narodima zemaljskim; i ruka svestenicka i glavarska bese prva u tom prestupu.
3. I kad cuh to, razdreh haljinu svoju i plast svoj, i skuboh kosu s glave svoje i bradu svoju, i sedoh tuzan.
4. I skupise se k meni svi koji se bojahu reci Boga Izrailjevog za prestup onih koji dodjose iz ropstva, a ja sedjah tuzan do vecernje zrtve.
5. A o vecernjoj zrtvi ustah od jada svog u razdrtoj haljini i plastu, klekavsi na kolena svoja rasirih ruke svoje ka Gospodu Bogu svom,
6. I rekoh: Boze moj! Stidim se i sramim se podignuti oci svoje k Tebi, Boze moj; jer bezakonja nasa namnozise se svrh glave i krivice nase narastose do neba.
7. Od vremena otaca svojih do danas pod krivicom smo velikom, i za bezakonja svoja bismo predani mi i carevi nasi i svestenici nasi u ruke carevima zemaljskim pod mac, u ropstvo, u grabez i u sramotu, kao sto se vidi danas.
8. A sada zacas dodje nam milost od Gospoda Boga naseg, te nam ostavi ostatak i dade nam klin u svetom mestu svom da bi prosvetlio oci nase Bog nas i dao nam da malo odahnemo u ropstvu svom.
9. Jer roblje smo, ali u ropstvu nasem nije nas ostavio Bog nas, nego nam dade te nadjosmo milost pred carevima persijskim davsi nam da odahnemo da podignemo dom Boga svog i opravimo pustoline njegove, i davsi nam ogradu u Judeji u Jerusalimu.
10. Sada dakle sta da kazemo, Boze nas, posle toga? Jer ostavismo zapovesti Tvoje,
11. Koje si zapovedio preko sluga svojih proroka govoreci: Zemlja u koju idete da je nasledite zemlja je necista od necistote naroda zemaljskih, s gadova njihovih, kojima je napunise od kraja do kraja u necistoti svojoj.
12. I zato kceri svojih ne dajite za sinove njihove, i kceri njihovih ne uzimajte za sinove svoje, i ne trazite mir njihov ni dobro njihovo do veka da biste se okrepili, jeli dobra one zemlje i ostavili je u nasledstvo sinovima svojim doveka.
13. I posle svega sto dodje na nas za zla dela nasa i za veliku krivicu nasu, jer si nas, Boze nas, pokarao manje nego sto gresi nasi zasluzuju, i dao si nam ostatak ovakav,
14. Eda li cemo opet prestupati zapovesti Tvoje i prijateljiti se s ovim gadnim narodima? Ne bi li se razgnevio na nas dokle nas ne bi potro da ni jedan ne ostane i ne izbavi se?
15. Gospode Boze Izrailjev! Ti si pravedan, jer ostasmo ostatak, kao sto sa vidi danas. Evo mi smo pred Tobom s krivicom svojom, premda se ne moze stajati pred Tobom za to.
