1. A posle toga sinovi Moavovi i sinovi Amonovi i s njima koji zive medju sinovima Amonovim, dodjose da vojuju na Josafata.
2. I dodjose te javise Josafatu govoreci: Ide na te veliko mnostvo ispreko mora, iz Sirije; i eno ih u Asason-Tamaru, a to je En-Gad.
3. A Josafat se uplasi, i obrati lice svoje da trazi Gospoda, i oglasi post po svoj zemlji Judinoj.
4. I skupise se svi sinovi Judini da traze Gospoda, i iz svih gradova Judinih dodjose da traze Gospoda.
5. Tada stade Josafat u zboru Judinom i jerusalimskom u domu Gospodnjem pred tremom novim,
6. I rece: Gospode Boze otaca nasih! Nisi li Ti Bog na nebu i vladas svim carstvima narodnim? Nije li u Tvojoj ruci moc i sila da Ti niko ne moze odoleti?
7. Nisi li Ti, Boze nas, odagnao stanovnike ove zemlje ispred naroda svog Izrailja, i dao je navek semenu Avrama prijatelja svog?
8. Te se naselise u njoj, i sagradise Ti u njoj svetinju za ime Tvoje govoreci:
9. Kad nas zadesi kako zlo, mac osvetni ili pomor ili glad, stacemo pred ovim domom i pred Tobom, jer je ime Tvoje u ovom domu, i vapicemo Tebi u nevolji svojoj, uslisi i izbavi.
10. A sad evo, sinovi Amonovi i Moavovi i oni iz gore Sira, kroz koje nisi dao sinovima Izrailjevim proci kad idjahu iz zemlje misirske, nego ih obidjose i ne istrebise;
11. A evo, oni nam vracaju dosavsi da nas isteraju iz nasledstva Tvog, koje si nam predao.
12. Boze nas, zar im neces suditi? Jer u nama nema snage da se opremo tom mnostvu velikom, koje ide na nas, niti znamo sta bismo cinili, nego su oci nase uprte u Te.
13. A svi sinovi Judini stajahu pred Gospodom i deca njihova, zene njihove i sinovi njihovi.
14. Tada sidje duh Gospodnji usred zbora na Jazila sina Zaharije sina Venaje sina Jeila sina Matanijinog, Levita izmedju sinova Asafovih,
15. I rece: Slusajte, svi sinovi Judini i Jerusalimljani, i ti care Josafate, ovako vam veli Gospod: Ne bojte se i ne plasite se tog mnostva velikog, jer nije vas rat nego Bozji.
16. Sutra izadjite na njih; oni ce poci uz brdo Zis, i naci cete ih nakraj potoka prema pustinji Jeruilu.
17. Ne treba vi da se bijete u ovom boju; postavite se, stojte pa gledajte kako ce vas izbaviti Gospod, Judo i Jerusalime! Ne bojte se i ne plasite se, sutra izidjite pred njih, i Gospod ce biti s vama.
18. Tada se Josafat savi licem k zemlji, i svi Judejci i Jerusalimljani padose pred Gospodom, i poklonise se Gospodu.
19. A Leviti od sinova Katovih i sinova Korejevih ustase, te hvalise Gospoda Boga Izrailjevog glasom veoma visokim.
20. A ujutru ustavsi rano izidjose u pustinju tekujsku; a kad izlazahu, stade Josafat i rece: Cujte me, Judejci i Jerusalimljani: verujte Gospodu Bogu svom i bicete jaki, verujte prorocima Njegovim i bicete srecni.
21. I tako dogovoriv se s narodom postavi pevace Gospodnje da hvale svetu krasotu iduci pred vojskom i govoreci: Hvalite Gospoda, jer je doveka milost Njegova.
22. A kad pocese pesmu i hvalu, obrati Gospod zasedu na sinove Amonove i sinove Moavove i na one iz gore Sira, koji izidjose na Judu, te se razbise.
23. Jer sinovi Amonovi i sinovi Moavovi ustase na one iz gore Sira da ih pobiju i potru; i kad pobise one iz gore Sira, udarise jedni na druge, te se potrse.
24. A kad Juda dodje do strazare prema pustinji, i pogleda na mnostvo, a to mrtva telesa leze po zemlji, i nijedan ne bese ostao ziv.
25. Zato dodje Josafat sa narodom svojim da pokupi plen; i nadjose kod njih mnogo blaga i dragocenih nakita na mrtvacima, i naplenise da vec ne mogose nositi; tri dana kupise plen, jer ga bese mnogo.
26. A cetvrti dan skupise se u dolini blagoslovnoj, jer onde blagoslovise Gospoda; zato se prozva mesto Dolina Blagoslovna do danas.
27. Potom okrenuse svi Judejci i Jerusalimljani i Josafat pred njima da se vrate u Jerusalim s veseljem, jer ih oveseli Gospod neprijateljima njihovim.
28. I dodjose u Jerusalim sa psaltirima i guslama i trubama u dom Gospodnji.
29. I strah Bozji dodje na sva carstva zemaljska kad cuse da je Gospod vojevao na neprijatelje Izrailjeve.
30. I tako se smiri carstvo Josafatovo, jer mu Bog njegov dade mir odsvuda.
31. I carovase Josafat nad Judom; trideset i pet godina bese mu kad poce carovati; i carova dvadeset i pet godina u Jerusalimu. Materi mu bese ime Azuva, kci Silejeva.
32. I hodjase putem oca svog Ase, niti zadje s njega, cineci sto je pravo pred Gospodom.
33. Ali visine ne bise oborene, jer jos ne bese narod upravio srca svog k Bogu otaca svojih.
34. A ostala dela Josafatova prva i poslednja, eno zapisana su u knjizi Juja sina Ananijevog, koje je stavljena u knjigu o carevima Izrailjevim.
35. Potom zdruzi se Josafat, car Judin s Ohozijom, carem Izrailjevim, koji cinjase bezakonje.
36. A zdruzi se s njim zato da nacine ladje da idu u Tarsis; i nacinise ladje u Esion-Gaveru.
37. Tada prorokova Elijezer sin Dodavin iz Marise za Josafata govoreci: Sto si se zdruzio s Ohozijom, zato Gospod razmetnu dela tvoja. I razbise se ladje i ne mogose ici u Tarsis.
