1. Godine trideset seste carovanja Asinog izidje Vasa, car Izrailjev, na Judu, i stade zidati Ramu da ne da nikome otici k Asi, caru Judinom, ni od njega doci.
2. Tada uze Asa srebro i zlato iz riznica doma Gospodnjeg i doma carevog, i posla Ven-Adadu caru sirskom, koji zivljase u Damasku, i poruci:
3. Vera je izmedju mene i tebe, izmedju oca mog i oca tvog, evo saljem ti srebra i zlata, hajde pokvari veru koju imas sa Vasom carem Izrailjevim, eda bi otisao od mene.
4. I poslusa Ven-Adad cara Asu, i posla vojvode svoje na gradove Izrailjeve, i osvojise Ijon i Dan i Avel-Majim i sve gradove Neftalimove u kojima behu zitnice.
5. A kad Vasa to cu, presta zidati Ramu i ostavi delo svoje.
6. Tada car Asa uze sav narod Judin, te odnesose kamenje iz Rame i drvo, cim zidase Vasa, i od njega sazida Gavaju i Mispu.
7. A u to vreme dodje Ananije videlac k Asi, caru Judinom, i rece mu: Sto si se pouzdao u cara sirskog a nisi se pouzdao u Gospoda Boga svog, zato se vojska cara sirskog izmace iz tvojih ruku.
8. Nisu li Etiopljani i Luveji imali velike vojske s vrlo mnogo kola i konjika? Pa kad si se pouzdao u Gospoda, dade ti ih u ruke.
9. Jer oci Gospodnje gledaju po svoj zemlji da bi pokazivao silu svoju prema onima kojima je srce celo prema Njemu. Ludo si u tom radio; zato ce odsada biti ratovi na te.
10. Tada se Asa razgnevi na proroka, i stavi ga u tamnicu, jer se rasrdi na nj za to; i potlaci Asa neke iz naroda u to vreme.
11. Ali gle, dela Asina, prva i poslednja, eno zapisana su u knjizi o carevima Judinim i Izrailjevim.
12. I razbole se Asa trideset devete godine carovanja svog od nogu, i bolest njegova bi vrlo teska, ali ni u bolesti svojoj ne trazi Gospoda nego lekare.
13. I tako pocinu Asa kod otaca svojih, i umre cetrdeset prve godine carovanja svog.
14. I pogrebose ga u grobu njegovom, koji iskopa sebi u gradu Davidovom, i metnuse ga na postelju koju bese napunio mirisavih stvari i masti zgotovljenih vestinom apotekarskom, i spalise mu ih vrlo mnogo.
