1. A kad svrsi Solomun molitvu, sidje oganj s neba i spali zrtvu paljenicu i druge zrtve, i slave Gospodnje napuni se dom,
2. Te ne mogahu svestenici uci u dom Gospodnji, jer se slave Gospodnje napuni dom Gospodnji.
3. A svi sinovi Izrailjevi videci gde sidje oganj i slava Gospodnja na dom savise se licem k zemlji do poda i poklonise se i hvalise Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova.
4. I car i sav narod prinesose zrtve pred Gospodom.
5. I prinese car Solomun na zrtvu dvadeset i dve hiljade volova i sto i dvadeset hiljada ovaca, i tako posvetise dom Bozji car i sav narod.
6. A svestenici stajahu na sluzbi svojoj, i Leviti sa spravama za pesme Gospodnje sto ih bese nacinio car David da hvale Gospoda, jer je doveka milost Njegova, pesmom Davidovom koju im dade; a drugi svestenici trubljahu u trube prema njima, a svi sinovi Izrailjevi stajahu.
7. I posveti Solomun sredinu trema koji je pred domom Gospodnjim, jer onde prinese zrtve paljenice i pretilinu od zrtava zahvalnih, jer na bronzanom oltaru koji nacini Solomun, ne mogose stati zrtve paljenice i dari i pretilina njihova.
8. U to vreme svetkova Solomun svetkovinu sedam dana i sav Izrailj s njim, sabor veoma velik od Emata do potoka misirskog.
9. I u osmi dan praznovase praznik, jer posvecivanje oltara svetkovase sedam dana, i svetkovinu sedam dana.
10. A dvadeset treceg dana sedmog meseca otpusti narod k satorima njihovim, i behu radosni i veseli radi dobra sto ucini Gospod Davidu i Solomunu i Izrailju narodu svom.
11. I svrsi Solomun dom Gospodnji i dom carski, i bi srecan u svemu sto bese naumio da nacini u domu Gospodnjem i u domu svom.
12. Potom javi se Gospod Solomunu nocu i rece mu: Uslisio sam molbu tvoju i izabrao sam to mesto da mi bude dom za zrtve.
13. Ako zatvorim nebo da ne bude dazda, ili ako zapovedim skakavcima da popasu zemlju, ili ako pustim pomor na narod svoj,
14. I ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potraze lice moje, i povrate se od zlih puteva svojih, i ja cu tada uslisiti s neba i oprosticu im greh njihov, i iscelicu zemlju njihovu.
15. I oci ce moje biti otvorene i usi moje prignute k molitvi s tog mesta.
16. Jer sada izabrah i posvetih dom taj da bude ime moje tu doveka; i bice tu oci moje i srce moje vazda.
17. A ti ako uzides preda mnom kako je isao David otac tvoj, tvoreci sve sto sam ti zapovedio i drzeci uredbe moje i zakone moje,
18. Utvrdicu presto carstva tvog kako sam obecao Davidu ocu tvom govoreci: Nece ti nestati coveka koji bi vladao u Izrailju.
19. Ali ako se odvratite, i ostavite uredbe moje i zapovesti moje, koje sam vam dao, i otidete i stanete sluziti drugim bogovima i klanjati im se,
20. Tada cu ih istrebiti iz zemlje svoje koju sam im dao, i ovaj dom koji sam posvetio imenu svom odbacicu od sebe, i ucinicu od njega pricu i podsmeh medju svim narodima.
21. I dom ovaj koliko je slavan, ko god prodje mimo nj, zacudice mu se i reci ce: Zasto ucini ovo Gospod od ove zemlje i od ovog doma?
22. I odgovorice se: Jer odustavise Gospoda Boga otaca svojih, koji ih izvede iz zemlje misirske, i uzese druge bogove i klanjase im se i sluzise im, zato pusti na njih sve ovo zlo.
