1. Osam godina bese Josiji kad poce carovati, i carova trideset i jednu godinu u Jerusalimu. Materi mu bese ime Jedida, kci Adajeva, iz Voskata.
2. On cinjase sto je pravo pred Gospodom, i hodjase svim putem Davida, oca svog i ne odstupase ni nadesno ni nalevo.
3. A osamnaeste godine carovanja Josijinog posla car Safana, sina Azalije sina Mesulamovog, pisara, u dom Gospodnji, govoreci:
4. Idi ka Helkiji poglavaru svestenickom, neka izbroji novce donesene u dom Gospodnji, sto su nakupili od naroda vratari.
5. I neka ih da poslenicima koji nadgledaju dom Gospodnji, pa neka daju poslenicima koji rade oko doma Gospodnjeg da se opravi sto je trosno u domu,
6. Drvodeljama i kamenarima i zidarima, i da se kupuje drvo i kamen tesani da se opravi dom.
7. Ali da im se ne traze racuni od novaca koji im se dadu, jer ce verno raditi.
8. Tada rece Helkija, poglavar svestenicki, Safanu pisaru: Nadjoh zakonik u domu Gospodnjem. I Helkija dade knjigu Safanu, i on je procita.
9. A Safan pisar otide k caru, i javi caru govoreci: Pokupise sluge tvoje novce sto se nadjose u domu, predase ih poslenicima koji nadgledaju dom Gospodnji.
10. I kaza Safan pisar caru govoreci: Knjigu mi dade Helkija svestenik. I procita je Safan caru.
11. A kad car cu reci u zakoniku, razdre haljine svoje.
12. I zapovedi car Helkiji svesteniku i Ahikamu sinu Safanovom i Ahvoru sinu Mihejevom i Safanu pisaru i Asaji sluzi carevom, govoreci:
13. Idite, upitajte Gospoda za me i za narod i za svega Judu radi reci ove knjige sto se nadje; jer je velik gnev Gospodnji koji se raspalio na nas zato sto oci nasi ne slusase reci ove knjige da cine sve onako kako nam je napisano.
14. I tako otide Helkija svestenik i Ahikam i Ahvor i Safan i Asaja k prorocici Oldi, zeni Saluma sina Tekuja sina Arasa riznicara; a ona stajase u Jerusalimu u drugom kraju, i govorase s njom.
15. A ona im rece: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Kazite coveku koji vas je poslao k meni:
16. Ovako veli Gospod: Evo pusticu zlo na to mesto i na stanovnike njegove, sve sto govori knjiga koju je procitao car Judin,
17. Zato sto me ostavise, i kadise drugim bogovima da bi me gnevili svim delima ruku svojih; zato se gnev moj raspalio na to mesto, i nece se ugasiti.
18. A caru Judinom, koji vas je poslao da upitate Gospoda, ovako mu kazite: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev za reci koje si cuo:
19. Sto je umeknulo srce tvoje, i ponizio si se pred Gospodom kad si cuo sta sam govorio za to mesto i za stanovnike njegove da ce biti pustos i prokletinja, i sto si razdro haljine svoje i plakao preda mnom, zato i ja uslisih tebe, veli Gospod.
20. Zato, evo, ja cu te pribrati k ocima tvojim, i na miru ces biti pribran u grob svoj, i neces ocima svojim videti zlo koje cu pustiti na to mesto. I kazase to caru.
