1. A trece godine carovanja Osije sina Ilinog nad Izrailjem zacari se Jezekija sin Ahazov nad Judom.
2. Bese mu dvadeset i pet godina kad poce carovati, i carova dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi mu bese ime Avija, kci Zaharijina.
3. I cinjase sto je pravo pred Gospodom sasvim kao sto je cinio David, otac njegov.
4. On obori visine, i izlomi likove i isece lugove, i razbi zmiju od bronze, koju bese nacinio Mojsije, jer joj do tada kadjahu sinovi Izrailjevi; i prozva je Neustan.
5. Uzdase se u Gospoda Boga Izrailjevog, i ne bi takvog izmedju svih careva Judinih posle njega ni pre njega.
6. Jer prionu za Gospoda, ne odstupi od Njega, nego drza zapovesti koje zapovedi Gospod Mojsiju.
7. I Gospod bese s njim; kuda god idjase napredovase; i odmetnu se od cara asirskog, te mu ne bi sluga.
8. On pobi Filisteje do Gaze i medje njene, od kule strazarske do grada ozidanog.
9. A cetvrte godine carovanja Jezekijinog, a to je sedma godina carovanja Osije sina Ilinog nad Izrailjem, podize se Salmanasar car asirski na Samariju, i opkoli je.
10. I posle tri godine uze je; seste godine carovanja Jezekijinog, a devete godine carovanja Osijinog nad Izrailjem, bi uzeta Samarija.
11. I odvede car asirski Izrailjce u Asiriju i naseli ih u Alaju i u Avoru na vodi Gozanu i po gradovima midskim.
12. Jer ne slusase glas Gospoda Boga svog i prestupase zavet Njegov, sve sto im je zapovedio Mojsije sluga Gospodnji, ne slusase niti tvorise.
13. A cetrnaeste godine carovanja Jezekijinog podize se Senahirim, car asirski na sve tvrde gradove Judine, i uze ih.
14. Tada Jezekija, car Judin posla u Lahis k caru asirskom i poruci mu: Zgresio sam; vrati se od mene, sta god nametnes na me nosicu. A car asirski nametnu na Jezekiju, cara Judinog, trista talanata srebra i trideset talanata zlata.
15. I dade car Jezekija sve srebro sto se nadje u domu Gospodnjem i u riznicama carskog dvora.
16. U to vreme car Jezekija raskopa vrata na crkvi Gospodnjoj i pragove koje sam bese okovao, i dade caru asirskom.
17. Ali car asirski posla Tartana i Ravsarisa i Ravsaka iz Lahisa k caru Jezekiji u Jerusalim s velikom vojskom; i oni se podigose i dodjose u Jerusalim; i podigavsi se i dosavsi stadose kod jaza gornjeg jezera, koji je pokraj puta u polju beljarevom.
18. I stadose vikati cara. Tada dodje k njima Elijakim, sin Helkijin, koji bese nad dvorom i Somna pisar i Joah sin Asafov, pametar.
19. I rece im Ravsak: Kazite caru Jezekiji: Ovako kaze veliki car, car asirski: Kakva je to uzdanica, u koju se uzdas?
20. Ti velis, ali su prazne reci, da imas saveta i sile za rat. U sta se dakle uzdas, te si se odmetnuo od mene?
21. Gle, uzdas se u Misir, u stap od trske slomljene, na koji ako se ko nasloni, uci ce mu u ruku i probosce je; takav je Faraon car misirski svima koji se uzdaju u nj.
22. Ako li mi kazete: Uzdamo se u Gospoda Boga svog; nije li to onaj cije je visine i oltare oborio Jezekija i zapovedio Judi i Jerusalimu: Pred ovim oltarom klanjajte se u Jerusalimu.
23. Hajde, zateci se mom gospodaru, caru asirskom; i dacu ti dve hiljade konja, ako mozes dobaviti koji ce jahati na njima.
24. Kako ces dakle odbiti i jednog vojvodu izmedju najmanjih slugu gospodara mog? Ali se ti uzdas u Misir za kola i konjike.
25. Svrh toga, eda li sam ja bez Gospoda dosao na ovo mesto da ga zatrem? Gospod mi je rekao: Idi na tu zemlju, i zatri je.
26. Tada Elijakim, sin Helkijin i Somna i Joah rekose Ravsaku: Govori slugama svojim sirski, jer razumemo, a nemoj nam govoriti judejski da slusa narod na zidu.
27. A Ravsak im rece: Eda li me je gospodar moj poslao ka gospodaru tvom ili k tebi da kazem ove reci? Nije li k tim ljudima, sto sede na zidu, da jedu svoju necist i da piju svoju mokracu s vama?
28. Tada stade Ravsak i povika glasno judejski, i rece govoreci: Cujte rec velikog cara, cara asirskog.
29. Ovako kaze car: Nemojte da vas vara Jezekija; jer vas ne moze izbaviti iz moje ruke.
30. Nemojte da vas nagovori Jezekija da se pouzdate u Gospoda, govoreci: Gospod ce nas izbaviti, i ovaj se grad nece dati u ruke caru asirskom.
31. Ne slusajte Jezekije; jer ovako kaze car asirski: Ucinite mir sa mnom, i hodite k meni pa jedite svaki sa svog cokota i svaki sa svoje smokve, i pijte svaki iz svog studenca.
32. Dokle ne dodjem i odnesem vas u zemlju kao sto je vasa, u zemlju obilnu zitom i vinom, u zemlju obilnu hlebom i vinogradima, u zemlju obilnu maslinom i uljem i medom, pa cete ziveti i necete izginuti. Ne slusajte Jezekije, jer vas vara govoreci: Gospod ce nas izbaviti.
33. Je li koji izmedju bogova drugih naroda izbavio svoju zemlju iz ruke cara asirskog?
34. Gde su bogovi ematski i arfadski? Gde su bogovi sefarvimski, enski i avski? Jesu li izbavili Samariju iz mojih ruku?
35. Koji su izmedju svih bogova ovih zemalja izbavili zemlju svoju iz moje ruke? A Gospod ce izbaviti Jerusalim iz moje ruke?
36. Ali narod cutase, i ne odgovorise mu ni reci, jer car bese zapovedio i rekao: Ne odgovarajte mu.
37. Tada Elijakim, sin Helkijin, koji bese nad dvorom i Somna pisar i Joah sin Asafov, pametar, dodjose k Jezekiji razdrvsi haljine, i kazase mu reci Ravsakove.
