1. Godine dvadeset trece carovanja Joasa sina Ohozijinog nad Judom zacari se Joahaz, sin Jujev nad Izrailjem u Samariji, i carova sedamnaest godina.
2. I cinjase sto je zlo pred Gospodom, jer hodjase za gresima Jerovoama, sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja i ne odstupi od njih.
3. Zato se razgnevi Gospod na Izrailja i dade ih u ruke Azailu, caru sirskom i u ruke Ven-Adadu sinu Azailovom za sve ono vreme.
4. Ali se Joahaz pomoli Gospodu, i Gospod ga uslisi, jer vide nevolju Izrailjevu, kako ih muci car sirski.
5. I dade Gospod Izrailju izbavitelja, te se oprostise ruke sirske, i zivljahu sinovi Izrailjevi u satorima svojim kao pre.
6. Ali ne odstupise od grehova doma Jerovoamovog kojima na greh navede Izrailja, nego hodise u njima, i sam lug jos stajase u Samariji.
7. A ne osta Joahazu naroda vise od pedeset konjika i deset kola i deset hiljada pesaka; nego ih pobi car sirski i satre ih, te bise kao prah kad se vrse.
8. A ostala dela Joahazova i sve sto je cinio, i junastva njegova, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?
9. I pocinu Joahaz kod otaca svojih, i pogrebose ga u Samariji; a na mesto njegovo zacari se Joas, sin njegov.
10. Godine trideset sedme carovanja Joasovog nad Judom zacari se Joas, sin Joahazov nad Izrailjem u Samariji, i carova sesnaest godina.
11. I cinjase sto je zlo pred Gospodom, ne odstupi ni od jednog greha Jerovoama, sina Navatovog, koji navede Izrailja na greh, nego u njima hodjase.
12. A ostala dela Joasova, i sve sto je cinio, i junastva njegova, kako je vojevao s Amasijom carem Judinim, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?
13. I pocinu Joas kod otaca svojih, a Jerovoam sede na presto njegov; i pogrebose Joasa u Samariji kod careva Izrailjevih.
14. A Jelisije razbole se od bolesti, od koje i umre; i Joas, car Izrailjev dodje k njemu, i placuci pred njim govorase: Oce moj, oce moj, kola Izrailjeva i konjici njegovi!
15. A Jelisije mu rece: Uzmi luk i strele. I on uze luk i strele.
16. Tada rece caru Izrailjevom: Nategni luk rukom svojom. I nateze luk rukom svojom. A Jelisije metnu ruke svoje caru na ruke.
17. I rece: Otvori prozor s istoka. I otvori, a Jelisije rece: Pusti strelu. I on pusti strelu, a Jelisije rece: Strela izbavljenja Gospodnjeg, strela izbavljenja od Siraca; jer ces pobiti Sirce u Afeku, i satrces ih.
18. Jos rece: Uzmi strele. I uze, a on rece caru Izrailjevom: Udari u zemlju. I udari tri puta, pa stade.
19. Tada se rasrdi na nj covek Bozji i rece: Da si udario pet puta ili sest puta, tada bi pobio Sirce sasvim; a sada ces ih samo tri puta razbiti.
20. Potom umre Jelisije, i pogrebose ga. A druge godine udarise cete moavske na zemlju.
21. I dogodi se kad pogrebavahu nekog coveka, ugledase cetu i bacise coveka u grob Jelisijev; i kad covek pade i dotace se kostiju Jelisijevih, ozive i usta na noge svoje.
22. A Azailo car sirski mucase Izrailja svega veka Joahazovog.
23. Ali se Gospodu sazali za njima i smilova se na njih i pogleda na njih zaveta radi svog s Avramom, Isakom i Jakovom, i ne hte ih istrebiti i ne odvrze ih od sebe dosada.
24. I umre Azailo, car sirski, i na njegovo se mesto zacari Ven-Adad, sin njegov.
25. A Joas, sin Joahazov povrati iz ruke Ven-Adada, sina Azailovog, gradove koje bese Azailo uzeo ratom Joahazu ocu njegovom; tri puta ga razbi Joas, i povrati gradove Izrailjeve.
