1. A Ahav imase sedamdeset sinova u Samariji; i Juj napisa knjigu i posla je u Samariju ka glavarima jezraelskim, staresinama i hraniteljima Ahavovim, i rece:
2. Kako ova knjiga dodje k vama, u kojih su sinovi gospodara vaseg i kola i konji i grad tvrdi i oruzje,
3. Gledajte koji je najbolji i najvestiji izmedju sinova gospodara vaseg, te ga posadite na presto oca njegovog, i bijte se za dom gospodara svog.
4. Ali se oni vrlo uplasise i rekose: Eto, dva cara ne odolese mu, a kako cemo mu mi odoleti?
5. I koji bese nad domom, i koji bese nad gradom, i staresine i hranitelji poslase k Juju govoreci: Mi smo sluge tvoje, cinicemo sve sto nam kazes; necemo nikoga postavljati carem; cini sta ti je volja.
6. I on im napisa drugu knjigu govoreci: Ako ste moji i slusate mene, uzmite glave svih sinova gospodara svog i dodjite k meni sutra u ovo doba u Jezrael. A sinovi carevi, sedamdeset ljudi, behu kod najznatnijih gradjana, koji ih hranjahu.
7. I kad im dodje ova knjiga, uzese sinove careve i poklase, sedamdeset ljudi, i metnuvsi glave njihove u kotarice poslase mu u Jezrael.
8. I dodje glasnik, koji mu javi govoreci: Donesose glave sinova carevih. A on rece: Slozite ih u dve gomile na vratima, neka stoje do sutra.
9. A ujutru izasav stade i rece svemu narodu: Vi niste krivi; eto, ja se podigoh na gospodara svog i ubih ga; ali ko pobi sve ove?
10. Vidite sada da nije izostala nijedna rec Gospodnja koju rece Gospod za dom Ahavov, nego je Gospod ucinio sto je govorio preko sluge svog Ilije.
11. Potom pobi Juj sve koji behu ostali od doma Ahavovog u Jezraelu i sve vlastelje njegove i prijatelje njegove i svestenike njegove, da ne osta nijedan.
12. Potom se podize i podje da ide u Samariju; i kad bese kod kolibe pastirske na putu,
13. Nadje Juj bracu Ohozije cara Judinog, i rece: Ko ste? Oni rekose: Mi smo braca Ohozijina i idemo da pozdravimo sinove careve i sinove caricine.
14. Tada rece: Pohvatajte ih zive. I pohvatase ih zive i poklase ih na studencu kod kolibe pastirske, njih cetrdeset, i ne ostavi nijednog od njih.
15. Potom otisavsi odande nadje Jonadava, sina Rihavovog, koji ga srete. A on ga pozdravi i rece mu: Je li srce tvoje pravo kao sto je moje srce prema tvom? A Jonadav odgovori: Jeste. Ako jeste, odgovori Juj, daj mi ruku. I dade mu ruku; a on ga uze k sebi u kola.
16. I rece: Hajde sa mnom, i vidi moju revnost za Gospoda. I odvezose ga na njegovim kolima.
17. I kad dodje u Samariju, pobi sve sto bese ostalo od doma Ahavovog u Samariji dokle ga ne istrebi po reci koju Gospod rece Iliji.
18. Potom sabra Juj sav narod i rece mu: Ahav je malo sluzio Valu, Juj ce mu sluziti vise.
19. Zato dozovite mi sve proroke Valove, sve sluge njegove i sve svestenike njegove, nijedan da ne izostane, jer veliku zrtvu hocu da prinesem Valu; ko ne dodje, poginuce. A Juj cinjase tako iz prevare hoteci pobiti sluge Valove.
20. I rece Juj: Svetkujte svetkovinu Valu. I oglasise je.
21. I posla Juj po svemu Izrailju, te dodjose sve sluge Valove, i ne izosta nijedan da ne dodje; i udjose u kucu Valovu, i napuni se kuca Valova od kraja do kraja.
22. Tada rece onome koji bese nad riznicom: Iznesi haljine svim slugama Valovim. I iznese im haljine.
23. Zatim udje Juj s Jonadavom, sinom Rihavovim u kucu Valovu, i rece slugama Valovim: Promotrite i vidite da nije tu s vama koji sluga Gospodnji, nego samo sluge Valove.
24. I tako udjose da prinesu prinose i zrtve paljenice, a Juj namesti napolju osamdeset ljudi, i rece: Ako utece koji od ovih ljudi koje vam dajem u ruke, dusa ce vasa biti za dusu njegovu.
25. A kad se svrsi zrtva paljenica, zapovedi Juj vojnicima i vojvodama: Udjite, pobijte ih, da ne izadje nijedan. I tako ih pobise ostrim macem i pobacase ih vojnici i vojvode; potom otidose u svaki grad gde bese kuca Valova.
26. I izbacise likove iz kuce Valove, i spalise ih.
27. I izlomise lik Valov i raskopase kucu Valovu, i od nje nacinise prohode do danasnjeg dana.
28. Tako Juj istrebi Vala iz Izrailja.
29. Ali ne odstupi Juj od grehova Jerovoama sina Navatovog, kojima navade na greh Izrailja, od zlatnih telaca, koji behu u Vetilju i u Danu.
30. A Gospod rece Juju: Sto si dobro svrsio sto je pravo preda mnom, i sto si ucinio domu Ahavovom sve sto mi je bilo u srcu, zato ce sinovi tvoji sedeti na prestolu Izrailjevom do cetvrtog koljena.
31. Ali Juj ne pazase da hodi po zakonu Gospoda Boga Izrailjevog svim srcem svojim, ne odstupi od grehova Jerovoamovih, kojima navede na greh Izrailja.
32. U to vreme poce Gospod krnjiti Izrailja, jer ih pobi Azailo po svim medjama Izrailjevim.
33. Od Jordana k istoku suncanom, svu zemlju galadsku, Gadovu i Ruvimovu i Manasijinu, od Aroira na potoku Arnonu, i Galad i Vasan.
34. A ostala dela Jujeva i sve sto je cinio, i sva junastva njegova, nisu li zapisana u dnevniku careva Izrailjevih?
35. I pocinu Juj kod otaca svojih, i pogrebose ga u Samariji; a na njegovo se mesto zacari Joahaz sin njegov.
36. A carova Juj nad Izrailjem u Samariji dvadeset i osam godina.
