1. A Jelisije prorok dozva jednog izmedju sinova prorockih, i rece mu: Opasi se i uzmi ovu uljanicu, pa idi u Ramot galadski.
2. I kad dodjes onamo, videces onde Juja, sina Josafata sina Nimsijinog, i usavsi izvedi ga izmedju brace njegove i odvedi ga u najtajniju klet.
3. I uzmi uljanicu i izlij mu na glavu, i reci: Ovako veli Gospod: Pomazah te za cara nad Izrailjem. Zatim otvori vrata i bezi, i ne zabavljaj se.
4. I otide mladic, momak prorokov, u Ramot galadski.
5. I kad udje, gle, sedjahu vojvode; a on rece: Vojvodo, imam nesto da ti kazem. A Juj mu rece: Kome izmedju svih nas? A on rece: Tebi, vojvodo.
6. Tada usta, i udje u kucu, a on mu izli na glavu ulje, i rece mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Pomazah te za cara nad narodom Gospodnjim, Izrailjem.
7. I pobij dom Ahava gospodara svog, jer hocu da pokajem krv sluga svojih proroka, i krv svih sluga Gospodnjih od ruke Jezaveljine.
8. I tako ce izginuti sav dom Ahavov, i istrebicu Ahavu i ono sto uza zid mokri, i uhvacenog i ostavljenog u Izrailju.
9. I ucinicu s domom Ahavovim kao s domom Jerovoama sina Navatovog i kao s domom Vase sina Ahijinog.
10. I Jezavelju ce izjesti psi u polju jezraelskom i nece biti nikoga da je pogrebe. Potom otvori vrata i pobeze.
11. A Juj izadje k slugama gospodara svog, i zapitase ga: Je li dobro? Sto je dosao taj bezumnik k tebi? A on im rece: Znate coveka i besedu njegovu.
12. A oni rekose: Nije istina; kazi nam. A on im rece: Tako i tako rece mi govoreci: Ovako veli Gospod: Pomazah te za cara nad Izrailjem.
13. Tada brze uzese svak svoju haljinu, i metnuse poda nj na najvisem basamaku, i zatrubise u trubu i rekose: Juj posta car.
14. Tako se pobuni Juj, sin Josafata sina Nimsijinog, na Jorama; a Joram cuvase Ramot galadski sa svim Izrailjem od Azaila, cara sirskog.
15. A bese se vratio car Joram da se leci u Jezraelu od rana koje mu zadase Sirci, kad se bijase s Azailom, carem sirskim. I rece Juj: Ako vam je volja, neka niko ne izlazi iz grada da otide i javi u Jezrael.
16. I Juj sede na kola i otide u Jezrael, jer Joram lezase onde; i Ohozija, car Judin bese dosao da vidi Jorama.
17. A strazar koji stajase na kuli u Jezraelu, kad ugleda ljudstvo Jujevo gde ide, rece: Neko ljudstvo vidim. Tada rece Joram: Uzmi konjika i poslji ga pred njih, i neka zapita: Je li mir?
18. I otide konjik preda nj, i rece: Ovako veli car: Je li mir? A Juj rece: Sta je tebi do mira? Hajde za mnom. A strazar javi govoreci: Glasnik dodje do njih, ali se ne vraca.
19. I posla drugog konjika, koji kad dodje k njima rece: Ovako veli car: Je li mir? A Juj rece: Sta je tebi do mira? Hajde za mnom.
20. Opet javi strazar govoreci: Dodje do njih, ali se ne vraca; a hod kao da je hod Jujev, jer ide pomamno.
21. Tada rece Joram: Prezi. I upregose u kola njegova. Tako izadje Joram car Izrailjev i Ohozija car Judin, svaki na svojim kolima, i otidose na susret Juju, i sretose ga na njivi Navuteja Jezraeljanina.
22. I kad Joram ugleda Juja, rece mu: Je li mir, Juju? A on odgovori: Kakav mir? Dok je tolikog kurvanja Jezavelje, matere tvoje i caranja njenih.
23. Tada Joram okrete se i pobeze govoreci Ohoziji: Izdaja, Ohozija!
24. Ali Juj zgrabi luk svoj i ustreli Jorama medju pleca da mu strela prodje kroz srce, te pade u kolima svojim.
25. Tada rece Juj Vadekaru, vojvodi svom: Uzmi ga, i baci ga na njivu Navuteja Jezraeljanina; jer opomeni se kad ja i ti zajedno jahasmo za Ahavom ocem njegovim, kako Gospod izrece za nj ovo zlo:
26. Zaista, krv Navutejevu i krv sinova njegovih videh sinoc, rece Gospod, i platicu ti na ovoj njivi, rece Gospod. Zato uzmi ga sad i baci na tu njivu po reci Gospodnjoj.
27. A Ohozija, car Judin videvsi to pobeze k domu u vrtu; ali ga potera Juj, i rece: Ubijte i toga na njegovim kolima. I ranise ga na brdu Guru, koje je kod Ivleama. I utece u Megidon, i onde umre.
28. I sluge ga njegove metnuse na kola i odvezose u Jerusalim, i pogrebose ga u grobu njegovom kod otaca njegovih u gradu Davidovom.
29. A jedanaeste godine carovanja Jorama, sina Ahavovog poce carovati Ohozija nad Judom.
30. Iza toga Juj dodje u Jezrael. A Jezavelja kad cu, namaza lice svoje i nakiti glavu svoju, pa gledase s prozora.
31. I kad Juj ulazase na vrata, rece ona: Je li mir, Zimrije, krvnice gospodara svog?
32. A on pogleda na prozor i rece: Ko je sa mnom? Ko? Tada pogledase u nj dva tri dvoranina.
33. A on im rece: Bacite je dole. I bacise je, i prste krv njena po zidu i po konjima, i pogazi je.
34. Potom usavsi jede i pi, pa rece: Vidite onu prokletnicu i pogrebite je, jer je carska kci.
35. I otidose da je pogrebu, i ne nadjose od nje nista do lobanju i stopala i sake.
36. I dodjose natrag i javise, a on rece: To je rec Gospodnja, koju je rekao preko sluge svog Ilije Tesvicanina govoreci: U polju jezraelskom izjesce psi telo Jezaveljino.
37. Neka bude telo Jezaveljino kao gnoj na njivi u polju jezraelskom da se ne moze kazati: Ovo je Jezavelja.
