1. A sinovi prorocki rekose Jelisiju: Gle, mesto gde sedimo pred tobom tesno nam je.
2. Nego hajde da otidemo na Jordan, pa da uzmemo onde svaki po brvno i nacinimo onde mesto gde cemo boraviti. A on rece: Idite.
3. A jedan rece: Budi voljan, podji i ti sa slugama svojim. A on rece: Hocu.
4. I tako podje s njima. I dosavsi na Jordan sekose drva.
5. A kad jedan od njih secase drvo, pade mu sekira u vodu; a on povika govoreci: Avaj gospodaru, jos je u naruc uzeta.
6. A covek Bozji rece mu: Gde je pala? A kad mu pokaza mesto, on odsece drvo i baci ga onamo, i ucini te sekira ispliva.
7. A on rece: Uzmi je. I covek pruzi ruku, te je uze.
8. A kad car sirski vojevase na Izrailja, vecase sa slugama svojim, i rece: Tu i tu neka stane vojska moja.
9. A covek Bozji posla k caru Izrailjevom i poruci: Cuvaj se da ne ides onuda, jer su onde Sirci u zasedi.
10. I car Izrailjev posla na ono mesto, za koje rece covek Bozji i opomenu ga, te se cuvase. I to ne bi jedanput ni dvaputa.
11. I smuti se srce caru sirskom zato, i sazvavsi sluge svoje rece im: Hocete li mi kazati ko od nasih dokazuje caru Izrailjevom?
12. A jedan od sluga njegovih rece mu: Niko, care gospodaru moj; nego Jelisije prorok u Izrailju dokazuje caru Izrailjevom reci koje govoris u loznici svojoj.
13. Tada rece: Idite, vidite gde je, da posaljem da ga uhvate. I javise mu govoreci: Eno ga u Dotanu.
14. I posla onamo konje i kola s velikom vojskom; i oni dosavsi nocu opkolise grad.
15. A ujutru, sluga coveka Bozijeg ustavsi izadje, a to vojska oko grada i konji i kola. I rece mu sluga: Jaoh gospodaru, sta cemo sad?
16. A on mu rece: Ne boj se, jer je vise nasih nego njihovih.
17. I pomoli se Jelisije govoreci: Gospode, otvori mu oci da vidi. I Gospod otvori oci momku, te vide, a to gora puna konja i kola ognjenih oko Jelisija.
18. A kad podjose Sirci k njemu, pomoli se Jelisije Gospodu i rece: Oslepi ovaj narod. I oslepi ih po reci Jelisijevoj.
19. Tada im rece Jelisije: Nije ovo put, nije ovo grad; hodite za mnom i odvescu vas coveku kog trazite. I odvede ih u Samariju.
20. A kad dodjose u Samariju, rece Jelisije: Gospode, otvori im oci da vide. I Gospod im otvori oci, i videse, a to behu usred Samarije.
21. A car Izrailjev rece Jelisiju kad ih ugleda: Hocu li biti, hocu li biti, oce moj?
22. A on rece: Nemoj biti; eda li ces one pobiti koje zarobis macem svojim i lukom svojim? Iznesi im hleba i vode neka jedu i piju, pa onda neka idu gospodaru svom.
23. I ugotovi im gozbu veliku; te jedose i pise; pa ih otpusti, a oni otidose gospodaru svom; i otada ne dolazise cete sirske u zemlju Izrailjevu.
24. A posle toga Ven-Adad, car sirski skupi svu vojsku svoju, i izadje i opkoli Samariju.
25. I nasta velika glad u Samariji, jer gle, bese opkoljena toliko da glava magareca bese za osamdeset sikala srebra, a cetvrt kava golubinjeg kala za pet sikala srebra.
26. I kad car idjase po zidovima, jedna zena povika k njemu govoreci: Pomagaj, care gospodaru!
27. A on rece: Gospod ti ne pomaze, kako cu ti ja pomoci? S gumna li, ili iz kace?
28. Jos joj rece car: Sta ti je? A ona rece: Ova zena rece mi: Daj sina svog da ga pojedemo danas, a sutra cemo pojesti mog sina.
29. I skuvasmo sina mog i pojedosmo ga, a sutradan rekoh joj: Daj sina svog da ga pojedemo. Ali ona sakri svog sina.
30. A kad car cu reci zenine, razdre haljine svoje; i kad idjase po zidu, vide narod gde kostret bese ozdo na telu njegovom.
31. Tada rece car: Tako da mi ucini Bog i tako da doda ako glava Jelisija sina Safatovog ostane danas na njemu.
32. A Jelisije sedjase u svojoj kuci, i staresine sedjahu kod njega. I posla car jednog od onih sto stajahu pred njim; a dok jos ne dodje poslani k njemu, on rece staresinama: Vidite li gde onaj krvnicki sin posla da mi odsece glavu? Gledajte kad dodje poslani, zakljucajte vrata, i odbijte ga od vrata; eto, i bahat nogu gospodara njegovog za njim.
33. I dok jos govorase s njima, gle, poslani dodje k njemu, i rece; gle, ovo je zlo od Gospoda; cemu cu se jos nadati od Gospoda?
