1. I bese Neman vojvoda cara sirskog covek velik u gospodara svog i u casti, jer preko njega sacuva Gospod Siriju; ali taj veliki junak bese gubav.
2. A iz Sirije izadje ceta i zarobi u zemlji izrailjskoj malu devojku, te ona sluzase zenu Nemanovu.
3. I ona rece svojoj gospodji: O da bi moj gospodar otisao k proroku u Samariji! On bi ga oprostio od gube.
4. Tada on otide k svom gospodaru i javi mu govoreci: Tako i tako kaze devojka iz zemlje izrailjske.
5. A car sirski rece mu: Hajde idi, a ja cu poslati knjigu caru Izrailjevom. I on otide, i ponese deset talanata srebra i sest hiljada sikala zlata i desetore stajace haljine.
6. I odnese knjigu caru Izrailjevom koja ovako govorase: Eto, kad ti dodje ova knjiga, znaj da saljem k tebi Nemana, slugu svog, da ga oprostis gube.
7. A kad car Izrailjev procita knjigu, razdre haljine svoje i rece: Zar sam ja Bog da mogu ubiti i povratiti zivot, te salje k meni da oprostim coveka gube! Pazite i vidite kako trazi zadevice sa mnom.
8. A kad cu Jelisije, covek Bozji, da je car Izrailjev razdro haljine svoje, posla k caru i poruci: Zasto si razdro haljine svoje? Neka dodje k meni, da pozna da ima prorok u Izrailju.
9. I tako dodje Neman s konjima i kolima svojim, i stade na vratima doma Jelisijeva.
10. A Jelisije posla k njemu i poruci: Idi i okupaj se sedam puta u Jordanu, i ozdravice telo tvoje, i ocistices se.
11. Tada se rasrdi Neman i podje govoreci: Gle! Ja misljah, on ce izaci k meni, i stace, i prizvace ime Gospoda Boga svog, i metnuti ruku svoju na mesto, i ocistiti gubu.
12. Nisu li Avana i Farfar vode u Damasku bolje od svih voda izrailjskih? Ne bih li se mogao u njima okupati i ocistiti? I okrenuvsi se otide gnevan.
13. Ali sluge njegove pristupivsi rekose mu govoreci: Oce, da ti je kazao prorok sta veliko, ne bi li ucinio? A zasto ne bi kad ti rece: Okupaj se, pa ces se ocistiti?
14. I tako sidje, i zaroni u Jordan sedam puta po recima coveka Bozijeg, i telo njegovo posta kao u malog deteta, i ocisti se.
15. Tada se vrati k coveku Bozijem sa pratnjom svojom i dosav stade pred njim, i rece: Evo sad vidim da nema Boga nigde na zemlji do u Izrailju. Nego uzmi dar od sluge svog.
16. Ali on rece: Tako da je ziv Gospod, pred kojim stojim, necu uzeti. I on navaljivase na nj da uzme; ali on ne hte.
17. Tada rece Neman: Kad neces, a ono neka se da sluzi tvom ove zemlje koliko mogu poneti dve mazge. Jer sluga tvoj nece vise prinositi zrtava paljenica ni drugih zrtava drugim bogovima, nego Gospodu.
18. A Gospod neka oprosti ovo sluzi tvom: Kad gospodar moj udje u dom Rimonov da se pokloni onde, pa se prihvati za moju ruku, da se i ja poklonim u domu Rimonovom, neka oprosti Gospod sluzi tvom kad se tako poklonim u domu Rimonovom.
19. A on mu rece: Idi s mirom. I on otide od njega, i predje jedno potrkaliste.
20. Tada rece Gijezije, sluga Jelisija coveka Bozijeg: Gle, gospodar moj ne hte primiti iz ruku tog Nemana Sirca sta bese doneo. Ali tako da je ziv Gospod, potrcacu za njim i uzecu sta od njega.
21. I Gijezije otrca za Nemanom. A kad ga vide Neman gde trci za njim, skoci s kola svojih i srete ga, pa mu rece: Je li dobro?
22. A on rece: Dobro je. Gospodar moj posla me da ti kazem: Evo, bas sad dodjose k meni dva mladica iz gore Jefremove, prorocki sinovi, daj za njih talanat srebra i dvoje stajace haljine.
23. A Neman rece: Uzmi i dva talanta. I natera ga; i sveza dva talanta srebra u dva toboca, i dvoje stajace haljine, i dade dvojici momaka svojih, da nose pred njim.
24. A on kad dodje na brdo, uze iz ruku njihovih i ostavi u jednoj kuci, a ljude otpusti, te otidose.
25. Potom dosavsi stade pred gospodarem svojim. A Jelisije mu rece: Otkle Gijezije? A on rece: Nije isao sluga tvoj nikuda.
26. Ali mu on rece: Zar srce moje nije islo onamo kad se covek vrati s kola svojih preda te? Zar je to bilo vreme uzimati srebro i uzimati haljine, maslinike, vinograde, ovce, goveda, sluge i sluskinje?
27. Zato guba Nemanova neka prione za te i za seme tvoje doveka. I otide od njega gubav, beo kao sneg.
