1. A jedna izmedju zena sinova prorockih povika k Jelisiju govoreci: Sluga tvoj, muz moj, umre, i ti znas da se sluga tvoj bojao Gospoda: pa sada dodje rukodavalac da mi uzme dva sina u roblje.
2. A Jelisije joj rece: Sta cu ti? Kazi mi sta imas u kuci? A ona rece: Sluskinja tvoja nema u kuci nista do sudic ulja.
3. A on joj rece: Idi, isti u naruc praznih sudova u svih suseda svojih, nemoj malo da istes.
4. Pa otidi, i zatvori se u kucu sa sinovima svojim, pa onda nalivaj u sve sudove, i kad se koji napuni, kazi neka uklone.
5. I ona otide od njega, i zatvori se u kucu sa sinovima svojim; oni joj dodavahu a ona nalivase.
6. A kad se sudovi napunise, ona rece sinu svom: Daj jos jedan sud. A on joj rece: Nema vise. Tada stade ulje.
7. Potom ona otide i kaza coveku Bozijem; a on joj rece: Idi, prodaj ulje, i oduzi se; a sta pretece, onim se hrani sa svojim sinovima.
8. Posle toga jednom idjase Jelisije kroz Sunam, a onde bese bogata zena, koja ga ustavi da jede hleba; i otada kad god prolazase, navracase se k njoj da jede hleba.
9. I ona rece muzu svom: Gle, vidim da je svet covek Bozji ovaj sto sve prolazi ovuda.
10. Da nacinimo malu klet, i da mu namestimo postelju i sto i stolicu i svecnjak, pa kad dodje k nama, neka se tu skloni.
11. Potom on dodje jednom onamo, i usavsi u klet pocinu onde.
12. I rece momku svom Gijeziju: Zovi Sunamku. On je dozva; i ona stade pred njim.
13. I on rece Gijeziju: Kazi joj: Eto staras se za nas svakojako; sta hoces da ti ucinim? Imas li sta da govorim caru ili vojvodi? A ona rece: Ja zivim sred svog naroda.
14. A on rece: Sta bih joj dakle ucinio? A Gijezije rece: Eto nema sina, a muz joj je star.
15. A on rece: Zovi je. I on je dozva, i ona stade na vratima.
16. A on rece: Do godine u ovo doba grlices sina. A ona rece: Nemoj gospodaru moj, covece Bozji, nemoj varati sluskinje svoje.
17. I zatrudne zena, i rodi sina druge godine u isto doba, kao sto joj rece Jelisije.
18. I dete odraste. I jednom izadje k ocu svom k zeteocima;
19. I rece ocu svom: Jaoh glava, jaoh glava! A on rece momku: Nosi ga materi.
20. I on ga uze i odnese materi njegovoj, i leza na krilu njenom do podne, pa umre.
21. Tada otide ona gore, i namesti ga u postelju coveka Bozjeg, i zatvorivsi ga izadje.
22. Potom viknu muza svog i rece mu: Poslji mi jednog momka i jednu magaricu da otrcim do coveka Bozjeg i da se vratim.
23. A on rece: Zasto danas hoces da ides k njemu? Niti je mladina ni subota. A ona rece: Ne brini se.
24. I ona osamarivsi magaricu rece momku svom: Vodi i idi i nemoj zastajati mene radi na putu dokle ti ne kazem.
25. Tako posavsi dodje coveku Bozjem na goru karmilsku. A kad je covek Bozji ugleda gde ide k njemu, rece Gijeziju sluzi svom: Evo Sunamke.
26. Trci sad pred nju i reci joj: Jesi li zdravo? Je li zdravo muz tvoj? Je li zdravo sin tvoj? A ona rece: Zdravo smo.
27. A kad dodje k coveku Bozjem na goru, zagrli mu noge, a Gijezije pristupi da je otera; ali covek Bozji rece: Ostavi je, jer joj je dusa u jadu, a Gospod sakri od mene i ne javi mi.
28. A ona rece: Jesam li iskala sina od gospodara svog? Nisam li kazala: Nemoj me varati?
29. A on rece Gijeziju: Opasi se i uzmi stap moj u ruku, pa idi; ako sretnes koga, nemoj ga pozdravljati, i ako te ko pozdravi, nemoj mu odgovarati, i metni moj stap na lice detetu.
30. A mati detinja rece: Tako da je ziv Gospod i tako da je ziva dusa tvoja, necu te se ostaviti. Tada on usta i podje za njom.
31. A Gijezije otide napred i metnu stap na lice detetu, ali ne bi glasa ni osecaja. Tada se vrati preda nj, i javi mu govoreci: Ne probudi se dete.
32. I Jelisije udje u kucu, i gle, dete mrtvo lezi na njegovoj postelji.
33. I usavsi zatvori se s detetom, i pomoli se Gospodu.
34. Potom stade na postelju i leze na dete metnuv usta svoja na usta detetu, i oci svoje na oci njegove, i dlanove svoje na njegove dlanove, i pruzi se nad njim, te se zagreja telo detetu.
35. Potom usta, i predje po kuci jednom tamo i jednom amo, potom otide opet i pruzi se nad detetom. I kihnu dete sedam puta, i otvori dete oci svoje.
36. Tada dozva Gijezija i rece mu: Zovi Sunamku. I on je dozva, te dodje k njemu. I on joj rece: Uzmi sina svog.
37. I ona usavsi pade k nogama njegovim, i pokloni mu se do zemlje, i uzevsi sina svog otide.
38. Potom vrati se Jelisije u Galgal. A bese glad u onoj zemlji, i sinovi prorocki sedjahu pred njim; a on rece momku svom: Pristavi veliki lonac i skuvaj zelja sinovima prorockim.
39. A jedan otide u polje da nabere zelja, i nadje divlju lozu i nabra s nje divljih tikvica pun plast, i dosavsi sasece ih u lonac gde bese zelje, jer ih ne poznavahu.
40. I ususe ljudima da jedu; a kad stadose jesti onog zelja, povikase govoreci: Smrt je u loncu, covece Bozji! I ne mogahu jesti.
41. A on rece: Donesite brasna. I sasu brasno u lonac, i rece: Uspi ljudima neka jedu. I ne bi vise nikakvog zla u loncu.
42. A dodje neko iz Val-Salise, i donese coveku Bozjem hleba od prvina, dvadeset hlebova jecmenih, i novih zrna u klasu. A on rece: Postavi narodu, neka jedu.
43. A sluga mu rece: Kako cu to postaviti pred sto ljudi? Opet rece: Postavi narodu, neka jedu; jer je tako kazao Gospod: Jesce, i preteci ce.
44. A on im postavi, te jedose; i pretece po reci Gospodnjoj.
