1. A kad Gospod htede uzeti Iliju u vihoru na nebu, podjose Ilija i Jelisije iz Galgala.
2. I rece Ilija Jelisiju: Ostani ti ovde, jer mene Gospod salje do Vetilja. Ali Jelisije rece: Tako ziv bio Gospod i tako ziva bila dusa tvoja, necu te ostaviti. I dodjose u Vetilj.
3. Tada dodjose k Jelisiju sinovi prorocki koji behu u Vetilju i rekose mu: Znas li da ce danas Gospod uzeti gospodara tvog od tebe? A on rece: Znam, cutite.
4. Opet mu rece Ilija: Jelisije, ostani ti tu, jer me Gospod salje u Jerihon. A on rece: Tako ziv bio Gospod i tako ziva bila dusa tvoja, necu te ostaviti. Tako dodjose u Jerihon.
5. A sinovi prorocki koji behu u Jerihonu pristupise k Jelisiju, i rekose mu: Znas li da ce danas uzeti Gospod od tebe gospodara tvog? A on rece: Znam, cutite.
6. Opet mu rece Ilija: Ostani ti tu, jer me Gospod salje na Jordan. A on rece: Tako ziv bio Gospod i tako bila ziva tvoja dusa, necu te ostaviti. Tako otidose obojica.
7. I pedeset ljudi izmedju sinova prorockih otidose i stadose prema njima iz daleka, a oni obojica ustavise se kod Jordana.
8. I uze Ilija plast svoj, i savivsi ga udari njim po vodi, a ona se rastupi tamo i amo, te predjose obojica suvim.
9. A kad predjose, rece Ilija Jelisiju: Isti sta hoces da ti ucinim, dokle se nisam uzeo od tebe. A Jelisije rece: Da budu dva dela duha tvog u mene.
10. A on mu rece: Zaiskao si tesku stvar; ali ako me vidis kad se uzmem od tebe, bice ti tako; ako li ne vidis, nece biti.
11. I kad idjahu dalje razgovarajuci se, gle, ognjena kola i ognjeni konji rastavise ih, i Ilija otide u vihoru na nebo.
12. A Jelisije videci to vikase: Oce moj, oce moj! Kola Izrailjeva i konjici njegovi! I ne vide ga vise; potom uze haljine svoje i razdre ih na dva komada.
13. I podize plast Ilijin, koji bese spao s njega, i vrativsi se stade na bregu jordanskom.
14. I uzevsi plast Ilijin, koji bese spao s njega, udari po vodi i rece: Gde je Gospod Bog Ilijin? A kad i on udari po vodi, rastupi se voda tamo i amo, i predje Jelisije.
15. A kad s druge strane videse sinovi prorocki, koji behu u Jerihonu, rekose: Pocinu duh Ilijin na Jelisiju. I sretose ga i poklonise mu se do zemlje.
16. I rekose mu: Evo ima u sluga tvojih pedeset junaka, neka idu i traze tvog gospodara, da ga ne bude uzeo duh Gospodnji i bacio ga na kakvo brdo ili u kakav do. A on rece: Ne saljite.
17. Ali oni navaljivahu na nj dokle mu se ne dosadi, te rece: Posaljite. I poslase pedeset ljudi koji ga trazise tri dana, ali ne nadjose.
18. I vratise se k njemu, a on bese u Jerihonu, pa im rece: Nisam li vam govorio da ne idete?
19. Tada gradjani rekose Jelisiju: Gle, dobro je ziveti u ovom gradu, kao sto gospodar nas vidi; ali je voda zla i zemlja nerodna.
20. A on im rece: Donesite mi nov kotao, i metnite u nj soli. I donesose mu.
21. A on izadje na izvor i baci u nj so, govoreci: Ovako veli Gospod: Iscelih ovu vodu, da ne bude vise od nje smrti ni nerodnosti.
22. I voda posta zdrava do danasnjeg dana po reci Jelisijevoj, koju izrece.
23. Potom otide odande u Vetilj; i kad idjase putem, izidjose mala deca iz grada i rugahu mu se govoreci mu: Hodi, celo! Hodi, celo!
24. A Jelisije obazre se i videci ih prokle ih imenom Gospodnjim. Tada izadjose dve medvedice iz sume, i rastrgose cetrdeset i dvoje dece.
25. Odande otide na goru karmilsku, a odande se vrati u Samariju.
