1. I prodjose tri godine bez rata izmedju Siraca i Izrailjaca.
2. A trece godine dodje Josafat, car Judin k caru Izrailjevom.
3. I rece car Izrailjev slugama svojim: Ne znate li da je nas Ramot u Galadu? A mi ne radimo da ga uzmemo iz ruku cara sirskog.
4. I rece Josafatu: Hoces li ici sa mnom na vojsku na Ramot galadski? A Josafat rece caru Izrailjevom: Ja kao ti, narod moj kao tvoj narod, konji moji kao tvoji konji.
5. Jos rece Josafat caru Izrailjevom: Upitaj danas sta ce Gospod reci.
6. Tada car Izrailjev sabra oko cetiri stotine proroka, i rece im: Hocu li ici na vojsku na Ramot galadski ili cu se okaniti? A oni rekose: Idi, jer ce ga Gospod dati u ruke caru.
7. A Josafat rece: Ima li tu jos koji prorok Gospodnji da ga pitamo?
8. A car Izrailjev rece Josafatu: Ima jos jedan covek, preko kog bismo mogli upitati Gospoda; ali ja mrzim na nj, jer mi ne prorice dobra nego zlo; to je Miheja, sin Jemlin. A Josafat rece: Neka car ne govori tako.
9. Tada car Izrailjev dozva jednog dvoranina, i rece mu: Brze dovedi Miheju, sina Jemlinog.
10. A car Izrailjev i Josafat car Judin sedjahu svaki na svom prestolu obuceni u carske haljine na poljani kod vrata samarijskih, i svi proroci prorokovahu pred njima.
11. I Sedekija, sin Hananin, nacini sebi gvozdene rogove, i rece: Ovako veli Gospod: Ovim ces pobosti Sirce dokle ih ne istrebis.
12. Tako i svi proroci prorokovahu govoreci: Idi na Ramot galadski, i bices srecan, jer ce ga Gospod dati caru u ruke.
13. A poslanik koji otide da dozove Miheju rece mu govoreci: Evo, proroci proricu svi jednim glasom dobro caru; neka i tvoja rec bude kao rec njihova, govori dobro.
14. A Miheja rece: Tako da je ziv Gospod, govoricu ono sto mi Gospod kaze.
15. I kad dodje k caru, rece mu car: Miheja! Hocemo li ici na vojsku na Ramot galadski ili cemo se okaniti? A on mu rece: Idi, bices srecan, jer ce ga Gospod dati caru u ruke.
16. A car mu rece: Koliko cu te puta zaklinjati da mi ne govoris nego istinu u ime Gospodnje?
17. Tada rece: Videh sav narod Izrailjev razasut po planinama kao ovce koje nemaju pastira; jer rece Gospod: Ovi nemaju gospodara; neka se vrate svak svojoj kuci s mirom.
18. Tada rece car Izrailjev Josafatu: Nisam li ti rekao da mi nece prorokovati dobra nego zlo?
19. A Miheja mu rece: Zato cuj rec Gospodnju; videh Gospoda gde sedi na prestolu svom, a sva vojska nebeska stajase mu s desne i s leve strane.
20. I rece Gospod: Ko ce prevariti Ahava da otide i padne kod Ramota galadskog? I jedan rece ovo a drugi ono.
21. Tada izidje jedan duh i stavsi pred Gospoda rece: Ja cu ga prevariti. A Gospod mu rece: Kako?
22. Odgovori: Izaci cu i bicu lazljiv duh u ustima svih proroka njegovih. A Gospod mu rece: Prevarices ga i nadvladaces; idi i ucini tako.
23. Zato sada eto, Gospod je metnuo lazljiv duh u usta svim tvojim prorocima, a Gospod je izrekao zlo po te.
24. Tada pristupi Sedekija, sin Hananin, i udari Miheju po obrazu govoreci: Kuda je otisao duh Gospodnji od mene da govori s tobom?
25. A Miheja mu rece: Eto, videces u onaj dan kad otides u najtajniju klet da se sakrijes.
26. Tada car Izrailjev rece: Uhvati Miheju i odvedi ga k Amonu zapovedniku gradskom i k Joasu, sinu carevom;
27. I reci im: Ovako veli car: Metnite ovog u tamnicu, i dajite im po malo hleba i po malo vode dokle se ne vratim u miru.
28. A Miheja rece: Ako se vratis u miru, nije Gospod govorio preko mene. Jos rece: Cujte, svi narodi!
29. I otide car Izrailjev s Josafatom carem Judinim na Ramot galadski.
30. I rece car Izrailjev Josafatu: Ja cu se preobuci kad podjem u boj; a ti obuci svoje odelo. I preobuce se car Izrailjev i otide u boj.
31. A car sirski zapovedi vojvodama, kojih bese trideset i dvojica nad kolima njegovim, i rece: Ne udarajte ni na malog ni na velikog, nego na samog cara Izrailjevog.
32. I kad vojvode od kola videse Josafata, rekose: Zacelo je car Izrailjev. I okrenuse se na nj da udare; ali Josafat povika.
33. A vojvode od kola videse da nije car Izrailjev, te odstupise od njega.
34. A jedan zastreli iz luka nagonom, i ustreli cara Izrailjevog gde spuca oklop. A on rece svom vozacu: Savij rukom svojom i izvezi me iz boja, jer sam ranjen.
35. I boj bi zestok onog dana; a car zaosta na kolima svojim prema Sircima, pa umre uvece, i krv iz rane tecase u kola.
36. I prodje glasnik po vojsci o zahodu suncanom govoreci: Svak u svoj grad, i svak u svoju zemlju.
37. Tako umre car, i odnesose ga u Samariju; i pogrebose cara u Samariji.
38. A kad prahu kola na jezeru samarijskom, lizase psi krv njegovu, tako i kad prahu oruzje njegovo, po reci koju rece Gospod.
39. A ostala dela Ahavova i sve sto je ucinio, i za kucu od slonove kosti koju je sagradio, i za sve gradove sto je sagradio, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?
40. Tako pocinu Ahav kod otaca svojih, i na njegovo se mesto zacari Ohozija, sin njegov.
41. A Josafat, sin Asin zacari se nad Judom cetvrte godine carovanja Ahavovog nad Izrailjem;
42. I imase Josafat trideset i pet godina kad poce carovati, i carova dvadeset i pet godina u Jerusalimu. A materi mu bese ime Azuva, kci Silejeva.
43. I hodjase putem Ase, oca svog sasvim, i ne odstupi od njega cineci sve sto je pravo pred Gospodom.
44. Ali visina ne oborise; narod jos prinosase zrtve i kadjase na visinama.
45. I ucini mir Josafat s carem Izrailjevim.
46. A ostala dela Josafatova i junastva sto ucini i kako vojeva, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?
47. On istrebi iz zemlje svoje ostatak adzuvana, koji behu ostali za zivota Ase, oca njegovog.
48. U to vreme ne bese cara u Idumeji, nego bese namesnik carev.
49. I Josafat nacini ladje tarsiske da idu u Ofir po zlato; ali ne otidose; jer se ladje razbise u Esion-Gaveru.
50. Tada rece Ohozija, sin Ahavov Josafatu: Neka idu moje sluge s tvojim slugama na ladjama. Ali Josafat ne hte.
51. I pocinu Josafat kod otaca svojih, i pogrebose ga kod otaca njegovih u gradu Davida, oca njegovog; a na njegovo se mesto zacari Joram, sin njegov.
52. Ohozija, sin Ahavov zacari se nad Izrailjem u Samariji sedamnaeste godine carovanja Josafatovog nad Judom; i carova nad Izrailjem dve godine.
53. I cinjase sto je zlo pred Gospodom, i hodjase putem oca svog i putem matere svoje i putem Jerovoama, sina Navatovog, koji navede na greh Izrailja.
54. I sluzase Valu i klanjase mu se, i gnevljase Gospoda Boga Izrailjevog sasvim kako je cinio otac njegov.
