1. A Ven-Adad car sirski skupi vojsku svoju, i imase sa sobom trideset i dva cara, i konje i kola; i otisavsi opkoli Samariju i stade je biti.
2. I posla poslanike k Ahavu, caru Izrailjevom u grad,
3. I poruci mu: Ovako veli Ven-Adad: Srebro tvoje i zlato tvoje moje je, tako i zene tvoje i tvoji lepi sinovi moji su.
4. A car Izrailjev odgovori i rece: Kao sto si rekao, gospodaru moj care, ja sam tvoj i sve sto imam.
5. A poslanici opet dodjose i rekose: Ovako veli Ven-Adad: Poslao sam k tebi i porucio: Srebro svoje i zlato svoje i zene svoje i sinove svoje da mi das.
6. Zato cu sutra u ovo doba poslati sluge svoje k tebi da pregledaju kucu tvoju i kuce sluga tvojih, i sta ti je god milo, oni ce uzeti i odneti.
7. Tada dozva car Izrailjev sve staresine zemaljske i rece: Gledajte i vidite kako ovaj trazi zlo; jer posla k meni po mene i po sinove moje i po srebro moje i po zlato moje, i ja mu ne branih.
8. A sve staresine i sav narod rekose mu: Ne slusaj ga i ne pristaj.
9. I rece poslanicima Ven-Adadovim: Kazite caru gospodaru mom: Sto si prvo porucio sluzi svom sve cu uciniti; ali ovo ne mogu uciniti. Tako otidose poslanici i odnesose mu taj odgovor.
10. A Ven-Adad posla k njemu i poruci: Tako da mi ucine bogovi i tako dodadu! Nece biti dosta praha od Samarije da svemu narodu koji ide za mnom dopadne po jedna grst.
11. A car Izrailjev odgovori i rece: Kazite: Neka se hvali onaj koji se opasuje kao onaj koji se raspasuje.
12. A kad on to cu pijuci s carevima pod satorima, rece slugama svojim: Dizite se. I digose se na grad.
13. Tada gle, pristupi jedan prorok k Ahavu caru Izrailjevom, i rece: Ovako veli Gospod: Vidis li sve ovo mnostvo? Evo, ja cu ti ga dati u ruke danas da poznas da sam ja Gospod.
14. A Ahav rece: Preko koga? A on rece: Ovako veli Gospod: Preko momaka knezova zemaljskih. Opet rece: Ko ce zametnuti boj? A on rece: Ti.
15. Tada prebroja momke knezova zemaljskih, i bese ih dvesta i trideset i dva; posle njih prebroja sav narod, sve sinove Izrailjeve, i bese ih sedam hiljada.
16. I izidjose u podne; a Ven-Adad pijuci opi se u satorima s trideset i dva cara koji mu dodjose u pomoc.
17. I izidjose prvo momci knezova zemaljskih; a Ven-Adad posla, i javise mu i rekose: Izidjose ljudi iz Samarije.
18. A on rece: Ako su izasli mira radi, pohvatajte ih zive; ako su izasli na boj, pohvatajte ih zive.
19. I izidjose iz grada momci knezova zemaljskih, i vojska za njima.
20. I svaki ubi s kojim se sukobi, te Sirci pobegose, a Izrailjci ih poterase. I Ven-Adad, car sirski pobeze na konju s konjicima.
21. I car Izrailjev izidje i pobi konje i kola, i ucini velik pokolj medju Sircima.
22. Potom dodje prorok k caru Izrailjevom i rece mu: Idi, budi hrabar; i promisli i vidi sta ces ciniti, jer ce do godine opet doci car sirski na te.
23. A caru sirskom rekose sluge njegove: Njihovi su bogovi gorski bogovi, zato nas nadjacase; nego da se bijemo s njima u polju, za celo cemo ih nadjacati.
24. Ucini dakle ovako: Ukloni te careve s mesta njihovih, i postavi vojvode mesto njih.
25. Pa skupi vojsku kakva je bila ona koja je izginula, i konje kakvi su bili oni konji, i kola kao ona kola; pa da se pobijemo s njima u polju; zacelo cemo ih nadjacati. I poslusa ih, i ucini tako.
26. A kad prodje godina, Ven-Adad prebroja Sirce, i podje u Afek da vojuje na Izrailja.
27. A sinovi Izrailjevi prebrojase se, i ponesavsi hrane izidjose pred njih. I stadose u logor sinovi Izrailjevi prema njima, kao dva mala stada koza, a Sirci behu prekrilili zemlju.
28. Tada dodje covek Bozji, i progovori caru Izrailjevom, i rece: Ovako veli Gospod: Sto Sirci rekose da je Gospod gorski Bog a nije Bog poljski, zato cu ti dati u ruke sve ovo mnostvo veliko da znate da sam ja Gospod.
29. I stajahu u logoru jedni prema drugima sedam dana; a sedmog dana pobise se, i sinovi Izrailjevi pobise Siraca sto hiljada pesaka u jedan dan.
30. A ostali pobegose u grad Afek, i pade zid na dvadeset i sedam hiljada ljudi koji behu ostali. I Ven-Adad pobegav u grad udje u najtajniju klet.
31. A sluge mu rekose: Evo culi smo da su carevi doma Izrailjevog milostivi carevi; da vezemo kostret oko sebe i da metnemo uzice sebi oko vratova, pa da izidjemo pred cara Izrailjevog, da ako ostavi u zivotu dusu tvoju.
32. I vezase kostret oko sebe, i metnuse uzice sebi oko vratova, i dodjose k caru Izrailjevom i rekose: Sluga tvoj Ven-Adad veli: Ostavi u zivotu dusu moju. A on rece: Je li jos ziv? Brat mi je.
33. A ljudi uzese to za dobar znak, i odmah da bi ga uhvatili za rec rekose: Brat je tvoj Ven-Adad. A on rece: Idite, dovedite ga. Tada Ven-Adad izidje k njemu; a on ga posadi na svoja kola.
34. Tada mu rece Ven-Adad: Gradove koje je uzeo otac moj tvom ocu, vraticu, i nacini sebi ulice u Damasku kao sto je otac moj ucinio u Samariji. A on odgovori: S tom verom otpusticu te. I ucini veru s njim, i otpusti ga.
35. Tada jedan izmedju sinova prorockih rece drugom po reci Gospodnjoj: Bij me. Ali ga onaj ne hte biti.
36. A on mu rece: Sto ne poslusa glas Gospodnji, zato, evo kad otides od mene, lav ce te zaklati. I kad otide od njega, sukobi ga lav i zakla ga.
37. Opet, nasav drugog rece mu: Bij me. A onaj ga izbi i izrani ga.
38. Tada otide prorok i stade na put kuda ce car proci, i nagrdi se pepelom po licu.
39. A kad car prolazase, on viknu cara i rece: Tvoj sluga bese izasao u boj, a jedan dosavsi dovede mi coveka i rece: Cuvaj ovog coveka; ako li ga nestane, bice tvoja dusa za njegovu dusu, ili ces platiti talanat srebra.
40. A kad tvoj sluga imase posla tamo amo, njega nesta. Tada mu rece car Izrailjev: To ti je sud, sam si odsudio.
41. A on brze ubrisa pepeo s lica, i car Izrailjev pozna ga da je jedan od proroka.
42. A on mu rece: Ovako veli Gospod: Sto si pustio iz ruku coveka kog sam ja osudio da se istrebi, dusa ce tvoja biti za njegovu dusu i narod tvoj za njegov narod.
43. I otide car Izrailjev kuci svojoj zlovoljan i ljutit, i dodje u Samariju.
