1. Posle mnogo vremena, trece godine, dodje rec Gospodnja Iliji govoreci: Idi, pokazi se Ahavu, i pusticu dazd na zemlju.
2. I otide Ilija da se pokaze Ahavu, i bese velika glad u Samariji.
3. I Ahav dozva Avdiju, koji bese upravitelj dvora njegovog; a Avdija se bojase Gospoda veoma.
4. Jer kad Jezavelja ubijase proroke Gospodnje, uze Avdija sto proroka, i sakri ih, po pedeset u jednu pecinu, i hrani ih hlebom i vodom.
5. I rece Ahav Avdiji: Podji po zemlji na izvore i na potoke, eda bismo nasli trave da sacuvamo u zivotu konje i mazge, da nam ne izgine stoka.
6. I podelise medju se zemlju kuda ce ici; Ahav otide jednim putem sam, a Avdija otide drugim putem sam.
7. A kad Avdija bese na putu, gle, srete ga Ilija; i on ga pozna, i pade nicice, i rece: Jesi li ti, gospodaru moj Ilija?
8. A on mu rece: Ja sam; idi, kazi gospodaru svom: Evo Ilije.
9. A on rece: Sta sam zgresio, da slugu svog predas u ruke Ahavu da me pogubi?
10. Tako da je ziv Gospod Bog tvoj, nema naroda ni carstva kuda nije slao gospodar moj da te traze; i rekose: Nema ga. A on zakle carstva i narode da te ne mogu da nadju.
11. A ti sada kazes: Idi, kazi gospodaru svom: Evo Ilije.
12. A kad ja otidem od tebe, duh ce te Gospodnji odneti, a ja necu znati kuda; pa da otidem i prokazem Ahavu, a on da te ne nadje, ubice me; a sluga se tvoj boji Gospoda od mladosti svoje.
13. Nije li kazano gospodaru mom sta sam ucinio kad Jezavelja ubijase proroke Gospodnje? Kako sakrih stotinu proroka Gospodnjih, po pedeset u jednu pecinu, i hranih ih hlebom i vodom.
14. A ti sada kazes: Idi, kazi gospodaru svom: Evo Ilije. Ubice me.
15. A Ilija rece: Tako da je ziv Gospod nad vojskama, pred kojim stojim, danas cu mu se pokazati.
16. Tada otide Avdija pred Ahava, i kaza mu; i Ahav otide pred Iliju.
17. A kad vide Ahav Iliju, rece mu Ahav: Jesi li ti onaj sto nesrecu donosis na Izrailja?
18. A on rece: Ne donosim ja nesrecu na Izrailja, nego ti i dom oca tvog ostavivsi zapovesti Gospodnje i pristavsi za Valima.
19. Nego sada posalji i saberi k meni svega Izrailja na goru karmilsku, i cetiri stotine i pedeset proroka Valovih i cetiri stotine proroka iz luga, koji jedu za stolom Jezaveljinim.
20. I posla Ahav k svim sinovima Izrailjevim, i sabra one proroke na goru karmilsku.
21. Tada pristupi Ilija ka svemu narodu i rece: Dokle cete hramati na obe strane? Ako je Gospod Bog, idite za Njim; ako li je Val, idite za njim. Ali narod ne odgovori mu ni reci.
22. A Ilija rece narodu: Ja sam sam ostao prorok Gospodnji; a proroka Valovih ima cetiri stotine i pedeset.
23. Dajte nam dva junca, i neka oni izaberu sebi jednog, i neka ga iseku na komade i metnu na drva, ali oganj da ne podmecu; a ja cu prigotoviti drugog junca, i metnucu ga na drva, ali oganj necu podmetati.
24. Tada prizovite ime svojih bogova, a ja cu prizvati ime Gospodnje, pa koji se Bog odazove ognjem onaj neka je Bog. I sav narod odgovori i rece: Dobro rece.
25. Potom rece Ilija prorocima Valovim: Izaberite sebi jednog junca i prigotovite ga prvo, jer je vas vise; i prizovite ime bogova svojih, ali ognja ne podmecite.
26. I uzese junca, kog im dade, i prigotovise, i stadose prizivati ime Valovo od jutra do podne govoreci: Vale, uslisi nas! Ali nikakvog glasa ni koga da odgovori. I skakahu oko oltara, koji nacinise.
27. A kad bi u podne, stade im se rugati Ilija govoreci: Vicite vecma; jer je on bog! Valja da se nesto zamislio, ili je u poslu, ili na putu, ili moze biti spava, da se probudi.
28. A oni stadose vikati glasno, i parati se nozima i silima po svom obicaju, dokle ih krv ne obli.
29. A kad dodje podne, stadose prorokovati dokle dodje vreme da se prinese dar, ali nikakvog glasa ni koga da odgovori, ni koga da cuje.
30. Tada rece Ilija svemu narodu: Pristupite k meni. I pristupi k njemu sav narod. Tada on opravi oltar Gospodnji koji bese razvaljen.
31. I uze Ilija dvanaest kamena prema broju plemena sinova Jakova, kome dodje rec Gospodnja govoreci: Izrailj ce ti biti ime.
32. I nacini od tog kamenja oltar u ime Gospodnje, i oko oltara iskopa opkop sirok da bi se mogle posejati dve mere zita.
33. I namesti drva, i junca isecenog na komade metnu na drva.
34. I rece: Napunite cetiri vedra vode, i izlijte na zrtvu i na drva. Pa opet rece: Ucinite jos jednom. I ucinise jos jednom. Pa opet rece: Ucinite i trecom. I ucinise trecom,
35. Te voda potece oko oltara, i napuni se opkop vode.
36. A kad bi vreme da se prinese zrtva, pristupi Ilija prorok i rece: Gospode Boze Avramov, Isakov i Izrailjev, neka danas poznadu da si Ti Bog u Izrailju i ja da sam Tvoj sluga, i da sam po Tvojoj reci ucinio sve ovo.
37. Uslisi me, Gospode, uslisi me, da bi poznao ovaj narod da si Ti Gospode Bog, kad opet obratis srca njihova.
38. Tada pade oganj Gospodnji i spali zrtvu paljenicu i drva i kamen i prah, i vodu u opkopu popi.
39. A narod kad to vide sav popada nicice, i rekose: Gospod je Bog, Gospod je Bog.
40. Tada im rece Ilija: Pohvatajte te proroke Valove da ni jedan ne utece. I pohvatase ih, i Ilija ih odvede na potok Kison, i pokla ih onde.
41. I rece Ilija Ahavu: Idi, jedi i pij, jer dolazi veliki dazd.
42. I otide Ahav da jede i pije; a Ilija se pope na vrh Karmila, i saze se k zemlji i metnu lice svoje medju koljena svoja.
43. A momku svom rece: Idi, pogledaj put mora. A on otisavsi pogleda, pa rece: Nema nista. I rece mu: Idi opet sedam puta.
44. A kad bi sedmi put, rece: Eno, mali oblak kao dlan coveciji dize se od mora. Tada rece: Idi, reci Ahavu: Prezi i idi, da te ne uhvati dazd.
45. U tom se zamraci nebo od oblaka i vetra, i udari veliki dazd. A Ahav sedavsi na kola otide u Jezrael.
46. A ruka Gospodnja dodje nad Iliju, i on opasavsi se otrca pred Ahavom dokle dodje u Jezrael.
