1. Tada rece Ahavu Ilija Tesvicanin, jedan od naseljenika galadskih: Tako da je ziv Gospod Bog Izrailjev, pred kojim stojim, ovih godina nece biti rose ni dazda dokle ja ne kazem.
2. Potom dodje njemu rec Gospodnja govoreci:
3. Idi odavde, i obrati se na istok, i sakrij se kod potoka Horata prema Jordanu.
4. I iz onog potoka pij, a gavranima sam zapovedio da te hrane onde.
5. I on otide i ucini po reci Gospodnjoj, i otisavsi stani se kod potoka Horata, koji je prema Jordanu.
6. I onde mu gavrani donosahu hleba i mesa jutrom i vecerom, a iz potoka pijase.
7. Ali posle godinu dana presahnu potok, jer ne bese dazda u zemlji.
8. Tada dodje njemu rec Gospodnja govoreci:
9. Ustani, idi u Sareptu sidonsku, i sedi onde; evo zapovedio sam onde zeni udovici da te hrani.
10. I ustavsi otide u Sareptu; i kad dodje na vrata gradska, gle, zena udovica kupljase onde drva; i on je dozva i rece joj: Donesi mi malo vode u sudu da se napijem.
11. I ona podje da donese; a on je viknu i rece: Donesi mi i hleba malo.
12. A ona rece: Tako da je ziv Gospod Bog tvoj, nemam pecenog hleba do grst brasna u zdeli i malo ulja u krcagu; i eto kupim drvaca da otidem i zgotovim sebi i sinu svom, da pojedemo, pa onda da umremo.
13. A Ilija rece joj: Ne boj se, idi, zgotovi kako si rekla; ali umesi prvo meni jedan kolacic od toga, i donesi mi, pa posle gotovi sebi i sinu svom.
14. Jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Brasno se iz zdele nece potrositi niti ce ulja u krcagu nestati dokle ne pusti Gospod dazda na zemlju.
15. I ona otide i ucini kako rece Ilija; i jede i ona i on i dom njen godinu dana;
16. Brasno se iz zdele ne potrosi niti ulja u krcagu nesta po reci Gospodnjoj, koju rece preko Ilije.
17. A posle toga razbole se sin zeni domacici, i bolest njegova bi vrlo teska, tako da izdahnu.
18. I ona rece Iliji: Sta je tebi do mene, covece Bozji? Jesi li dosao k meni da spomenes bezakonje moje i da mi umoris sina?
19. A on joj rece: Daj mi sina svog. I uzevsi ga iz narucja njenog odnese ga u gornju klet, gde on sedjase, i polozi ga na postelju svoju.
20. Tada zavapi ka Gospodu i rece: Gospode Boze moj, zar si i ovu udovicu kod koje sam gost tako ucvelio umorivsi joj sina?
21. I pruzivsi se nad detetom tri puta zavapi ka Gospodu govoreci: Gospode Boze moj, neka se povrati u dete dusa njegova.
22. I Gospod uslisi glas Ilijin, te se povrati u dete dusa njegova, i ozive.
23. A Ilija uzevsi dete snese ga iz gornje kleti u kucu, i dade ga materi njegovoj, i rece Ilija: Vidi, ziv je tvoj sin.
24. A zena rece Iliji: Sada znam da si covek Bozji i da je rec Gospodnja u tvojim ustima istina.
