1. A gle, covek Bozji dodje iz zemlje Judine s recju Gospodnjom u Vetilj, kad Jerovoam stajase kod oltara da kadi.
2. I povika put oltara recju Gospodnjom govoreci: Oltare! Oltare! Ovako veli Gospod: Evo, rodice se sin domu Davidovom po imenu Josija, koji ce na tebi klati svestenike visina, koji kade na tebi, i ljudske ce kosti spaliti na tebi.
3. I ucini znak istog dana govoreci: Ovo je znak da je Gospod to rekao: Eto, oltar ce se raspasti i prosuce se pepeo sto je na njemu.
4. A kad car Jerovoam cu reci coveka Bozijeg koje vikase oltaru vetiljskom, pruzi ruku svoju s oltara govoreci: Drzite ga! Ali usahnu mu ruka koju pruzi na nj, i ne mogase je povratiti k sebi.
5. A oltar se raspade, i prosu se pepeo s oltara po znaku koji ucini covek Bozji recju Gospodnjom.
6. Tada car rece coveku Bozijem: Pripadni ka Gospodu Bogu svom, i pomoli se za me da mi se povrati ruka. I covek se Bozji pomoli Gospodu, i povrati se caru ruka, i posta kao sto je bila.
7. I rece car coveku Bozijem: Hodi sa mnom kuci mojoj, i potkrepi se, i dacu ti dar.
8. Ali covek Bozji rece caru: Da mi das po kuce svoje, ne bih isao s tobom niti bih jeo hleba ni vode pio u ovom mestu.
9. Jer mi je tako zapovedio svojom recju Gospod govoreci: Ne jedi hleba ni pij vode, niti se vracaj istim putem kojim otides.
10. I otide drugim putem, a ne vrati se onim kojim bese dosao u Vetilj.
11. A u Vetilju zivljase jedan stari prorok, kome dodje sin njegov i pripovedi sve sto ucini prorok Bozji onaj dan u Vetilju, i reci koje rece caru; i pripovedise sinovi tog proroka ocu svom.
12. A otac im rece: Kojim je putem otisao? I pokazase sinovi put kojim otide covek Bozji koji bese dosao iz zemlje Judine.
13. A on rece sinovima svojim: Osamarite mi magarca. I osamarise mu magarca, te usede na nj.
14. I podje za covekom Bozjim, i nadje ga a on sedi pod hrastom, pa mu rece: Jesi li ti covek Bozji sto dodje iz zemlje Judine? On mu odgovori: Ja sam.
15. A on mu rece: Hodi sa mnom mojoj kuci da jedes hleba.
16. Ali on odgovori: Ne mogu se vratiti s tobom ni ici s tobom; niti cu jesti hleba ni piti vode s tobom u ovom mestu.
17. Jer mi je receno recju Gospodnjom: Ne jedi hleba ni pij vode onde, niti se vracaj putem kojim otides.
18. A on mu rece: i ja sam prorok kao ti, i andjeo Gospodnji rece mi recju Gospodnjom govoreci: Vrati ga sa sobom u svoju kucu neka jede hleba i pije vode. Ali mu slaga.
19. I vrati se s njim, te jede hleba u njegovoj kuci i pi vode.
20. A kad sedjahu za stolom, dodje rec Gospodnja proroku koji ga bese vratio;
21. I povika na coveka Bozjeg koji bese dosao iz zemlje Judine, i rece: Ovako veli Gospod: Sto nisi poslusao rec Gospodnju, i nisi drzao zapovest koju ti je zapovedio Gospod Bog tvoj,
22. Nego si se vratio i jeo hleba i pio vode na mestu za koje ti je rekao: Ne jedi hleba ni pij vode; zato nece tvoje telo doci u grob tvojih otaca.
23. I posto se prorok kog bese vratio najede hleba i posto se napi, osamari mu magarca.
24. A kad otide, udesi ga lav na putu i zakla ga. I telo njegovo lezase na putu i magarac stajase kod njega; takodje i lav stajase kod tela.
25. I gle, ljudi prolazeci videse telo gde lezi na putu i lava gde stoji kod tela, i dosavsi javise u gradu u kome zivljase stari prorok.
26. A kad to cu prorok koji ga bese vratio s puta, rece: Ovo je covek Bozji, koji ne poslusa reci Gospodnje, zato ga dade Gospod lavu da ga rastrgne i usmrti po reci Gospodnjoj koju mu rece.
27. I rece sinovima svojim govoreci: Osamarite mi magarca. I osamarise.
28. I otisavsi, nadje telo gde lezi na putu, i magarca i lava gde stoje kod tela: Lav ne bese izjeo telo ni magarca rastrgao.
29. Tada prorok podize telo coveka Bozijeg, i metnuv ga na magarca, odnese ga natrag, i dodje u grad stari prorok da ga ozali i pogrebe.
30. I metnu telo u svoj grob, i plakahu nad njim govoreci: Jaoh brate!
31. A posto ga pogrebe, rece sinovima svojim govoreci: Kad umrem, pogrebite me u grobu gde je pogreben covek Bozji, pokraj kostiju njegovih metnite kosti moje.
32. Jer ce se zacelo zbiti sta je oglasio po reci Gospodnjoj za oltar vetiljski i za sve kuce visina koje su po gradovima samarijskim.
33. Posto ovo bi, opet se Jerovoam ne vrati sa svog zlog puta; nego opet nacini iz prostog naroda svestenike visinama; ko god hocase, tome on posvecivase ruke i taj postajase svestenik visinama.
34. I to bi na greh domu Jerovoamovom da bi se istrebio i da bi ga nestalo sa zemlje.
