1. Tada otide Rovoam u Sihem; jer se onde skupi sav Izrailj da ga zacare.
2. A Jerovoam, sin Navatov, koji jos bese u Misiru pobegavsi onamo od cara Solomuna, kad cu, on jos osta u Misiru.
3. Ali poslase i dozvase ga. Tako Jerovoam i sav zbor Izrailjev dodjose i rekose Rovoamu govoreci:
4. Tvoj je otac metnuo na nas tezak jaram; nego ti sada olaksaj ljutu sluzbu oca svog i teski jaram koji je metnuo na nas, pak cemo ti sluziti.
5. A on im rece: Idite, pa do tri dana dodjite opet k meni. I narod otide.
6. Tada car Rovoam ucini vece sa starcima koji stajase pred Solomunom, ocem njegovim dok bese ziv, i rece: Kako savetujete da odgovorim narodu?
7. A oni mu odgovorise govoreci: Ako danas ugodis narodu i poslusas ih i odgovoris im lepim recima, oni ce ti biti sluge svagda.
8. Ali on ostavi savet sto ga savetovase starci, i ucini vece sa mladicima, koji odrastose s njim i koji stajahu pred njim.
9. I rece im: Sta vi savetujete da odgovorimo narodu, koji mi rekose govoreci: Olaksaj jaram koji je metnuo na nas tvoj otac?
10. Tada mu odgovorise mladici koji odrastose s njim, i rekose: Ovako kazi narodu sto ti rece: Tvoj je otac metnuo na nas tezak jaram, nego nam ti olaksaj; ovako im reci: Moj je mali prst deblji od bedara oca mog.
11. Otac je moj metnuo na vas tezak jaram, a ja cu jos dometnuti na vas jaram; otac vas je moj sibao bicevima, a ja cu vas sibati bodljivim bicevima.
12. A treci dan dodje Jerovoam i sav narod k Rovoamu, kako im bese kazao car rekavsi: Dodjite opet k meni do tri dana.
13. I car odgovori ostro narodu ostavivsi savet sto ga savetovase starci;
14. I rece im kako ga savetovase mladici govoreci: Moj je otac metnuo na vas tezak jaram, a ja cu jos dometnuti na vas jaram; otac vas je moj sibao bicevima, a ja cu vas sibati bodljivim bicevima.
15. I car oglusi se naroda, jer Gospod bese tako uredio da bi potvrdio rec svoju sto je rekao preko Ahije Silomljanina Jerovoamu, sinu Navatovom.
16. A kad vide sav Izrailj gde ih se car oglusi, odgovori narod caru govoreci: Kakav deo mi imamo s Davidom? Nemamo nasledstvo sa sinom Jesejevim. U satore svoje, Izrailju! A ti Davide, sad gledaj svoju kucu. Tako otide Izrailj u satore svoje.
17. Samo nad sinovima Izrailjevim, koji zivljahu po gradovima Judinim, zacari se Rovoam.
18. I car Rovoam posla Adorama koji bese nad dankom; ali ga sav Izrailj zasu kamenjem, te pogibe; a car Rovoam brze sede na kola, te pobeze u Jerusalim.
19. Tako otpade Izrailj od doma Davidovog do danasnjeg dana.
20. I kad cu sav Izrailj da se vratio Jerovoam, poslavsi dozvase ga na skupstinu, i postavise ga carem nad svim Izrailjem. Ne prista za domom Davidovim ni jedno pleme osim samog plemena Judinog.
21. A rovoam dosav u Jerusalim sazva sav dom Judin i pleme Venijaminovo, sto i osamdeset hiljada odabranih vojnika, da zavojste na dom Izrailjev da povrate carstvo Rovoamu, sinu Solomunovom.
22. Ali dodje rec Bozja Semeju, coveku Bozijem, govoreci:
23. Kazi Rovoamu sinu Solomunovom caru Judinom i svemu domu Judinom i Venijaminovom i ostalom narodu, i reci:
24. Ovako veli Gospod: Ne idite, i ne bijte se s bracom svojom, sinovima Izrailjevim; vratite se svak svojoj kuci, jer sam ja naredio tako da bude. I oni poslusase rec Gospodnju i vrativsi se otidose kako Gospod rece.
25. Potom sazida Jerovoam Sihem u gori Jefremovoj i naseli se u njemu; a posle otide odande i sazida Fanuil.
26. I rece Jerovoam u srcu svom: Moze se carstvo povratiti domu Davidovom.
27. Ako ovaj narod stane ici u Jerusalim da prinosi zrtve u domu Gospodnjem, srce ce se narodu obratiti ka gospodaru njegovom Rovoamu, caru Judinom, te ce me ubiti, i povratice se k Rovoamu caru Judinom.
28. Zato car smisli, te nacini dva teleta od zlata, pa rece narodu: Ne treba vise da idete u Jerusalim; evo bogova tvojih, Izrailju, koji su te izveli iz zemlje misirske.
29. I namesti jedno u Vetilju, a drugo namesti u Danu.
30. I to bi na greh, jer narod idjase k jednome do Dana.
31. I nacini kucu na visini, i postavi svestenike od prostog naroda koji ne behu od sinova Levijevih.
32. I ucini Jerovoam praznik osmog meseca petnaestog dana, kao sto je praznik u zemlji Judinoj, i prinese zrtve na oltaru; tako ucini i u Vetilju prinoseci zrtve teocima koje nacini; i postavi u Vetilju svestenike visinama koje nacini.
33. I petnaestog dana osmog meseca, koji bese smislio u srcu svom, prinosase zrtve na oltaru koji nacini u Vetilju, i praznovase praznik sa sinovima Izrailjevim, i pristupi ka oltaru da kadi.
